УДАРНИЧКО СУЈЕВЕРЈЕ
Део исповести једног посвећеног учесника радних акција од времена СФРЈ и касније.
"Акцијаш" описује време када је био, по његовој тврдњи, у завршној фази карцинома:
"Акцијаш" описује време када је био, по његовој тврдњи, у завршној фази карцинома:
...Био
сам везан за кревет, опхрван боловима и ’навучен’ на морфијум. Без мог
знања, мајка је по некој комшиници која је редовно ходочастила послала
моју мајицу у манастир Острог. У то време нисам био крштен, нити сам
веровао; био сам Титов пионир и омладинац. Та жена је оставила мајицу да
преноћи испод ћивота Светог Василија, заједно са уљем, шећером и ко зна
чиме још. Kада се вратила са ходочашћа, донела је миропомазано уље,
шећер и неко камење из манастира. Мајка је ставила то камење под јастук
на којем сам лежао у бунилу; тог дана и те ноћи сам повраћао небројено
пута и падао у неко коматозно стање. Ничег од свега реченог нисам био
потпуно свестан, то ћу сазнати од мајке тек неколико година касније, као
ни промена у мом изгледу: почео сам да се изобличујем, био сам сив, па
зелен у лицу, мишићи су ми се грчили као да таласи пролазе кроз цело
тело и ноге; гледала си филм ’Истеривач ђавола’, е, отприлике тако је
изгледало. Једино чега се сећам је да ми је било много лоше, да сам
стално повраћао и да сам после дупле дозе хептанона некако заспао.
Ујутро, када сам се пробудио, прве речи које сам изговорио биле су ’Ја
сам гладан’. Осетио сам глад први пут после неколико месеци.
...
Из научног рада:
Гордана Горуновић: Сећања на Омладинске радне акције као елемент југословенског наслеђа: из перспективе учесника и активисте
"Акцијаш" потиче из партизанске породице.
Није био верник док се нису догодила многа чуда, која су га просветлила.
Није био верник док се нису догодила многа чуда, која су га просветлила.
Без обзира што се ради о научном огледу, ја у приказана чуда не верујем.
Пре ми се чини да "Акцијаша" мучи душа, да хоће да се помири са Богом и православљем.
Савест је чудо.
Коментари
Постави коментар