ОДБРАНА И НАЈТЕЖИ ДАНИ ПРЕДСЕДНИКА ИЗ МАГАРЕЋЕ КЛУПЕ

 

Давос: Председник из магареће клупе


Мој добри роде, сви  су лагали,
И твој су видик сав помрачили;
За својом срећом само трагали,
И свуда крали, и све тлачили.

Позиција Србије је била никад тежа, да би се погоршавала и постајала никад тежа, тако да смо дошли у ситуацију која је никад тежа.

Тврдим срцем Председик се обратио нацији:

– Јуче је био један од најтежих дана за Србију и никада нисам крио од људи када се такви ствари догађају. Имаћемо много мука и проблема са којима ћемо се суочити у будућности и зато нам је потребно јединство. Од оних од којих сам то очекивао због одговорности коју су морали да покажу, то нисмо добили. Добили смо њихово уједињење, без обзира што су све супротно говорили само неколико дана раније, на теми на којој не би требало да иде било ко против некога. Нажалост, они су и овог пута изабрали да иду против Србије.

Зато што је позиција Србије никад тежа, продаћемо америчким или норвешким партнерима ЕПС који вреди четрнаест милијарди евра за три милијарде евра. То, зато што не умемо да руководимо таквим системима.

Зато што је позиција никад тежа, Председник ће да преиспита и одлуку о Рио Тинту. Каже самокритично да је испао највећа будала  када је попустио пред страним плаћеницима који уништавају државу.

Пронађено је ново налазиште злата у Србији.

„Пронашли смо калцијум-карбонат у Србији. Као да нас је Бог погледао. Пронађено је и потпуно ново налазиште злата у једном од најсиромашнијих делова Србије“, рекао је Председик.

Председик се нада да ће бити још понешто за продају странцима брзих дана.

Ускоро, тихо и без непотребне патетике, биће послата у кланицу последња Шаруља у Србији.

1884. пожаревачки округ је имао 184.000 становника а 2023. 159.000. За разлику од других округа границе се нису мењале.

Пописе треба укинути. Само узнемиравају грађанство у најтежим временима.

И место млека, крв су сисали,
У страдањима твојим дугима,
Твоје су светло име брисали,
Да не знаш ко си међу другима.

 

Сваком српском дому Положајник

Стефан је из Штрпца. Стефан је одбио да плаче.

Таман је Председник обзнанио да је сачувао мир и заповедио је да се макну барикаде, Шиптар је пуцао на српску децу.

Дечак је носио тренерку са знаком "НАЈК". Шиптар није устукнуо пред савезничким брендом. Менаџмент "НАЈК" има добар предложак за рекламну кампању.

КФОР није био у могућности. КФОР је посвећен очувању мира и слободе кретања.

Светски медији су професионално јавили да су повређени грађани Косове. Показали су нешто конфекцијске емпатије према грађанину Косове, и окренули се опет на исток, рату за Сибир.

Председник је послао телеграм подршке.

Поп, грађанин Косове, благосиљао је дете и упутио му благу реч утехе.

Мајка Стефанова дрхтавим гласом рече да је зликовац пуцао у асфалт.

Дечак се, међутим, чистотом детиње своје душе, одупро тирјанству. Одупирао се христолико. Његово непристајање на стање зулума је величанствено. Да је рањен други дечак, Стефан би плакао. Од свога страха и бола био је јачи. Јачи и од Шиптара.

Никада свом српском роду није изаслан лепши Положајник.

Уђе нам изаслани рањени полажајник Стефан у куће и радосно узвикну: "ХРИСТОС СЕ РОДИ!"

Одговор беше, мук.

С убицама су цркве стварали,
И с издајником горде тврђаве;
У заклетви те свакој варали,
На води дигли мосте рђаве!

На Косову је одмах затим претучен још један српски дечак.

Свака част комшије!

У Вуковару су поразбијани споменици на православном гробљу. Ништа ново, ништа узбуђујуће. Могли су и више. Хвала им што нису.

Свака част комшије!

У Сарајеву су мали, сасвим мали, Сплићани, фудбалерчићи, поносито клицали: "Убиј, убиј, Србина!". На понос нације. Утакмица није прекинута. Деца су искрена: певали су што сви старији мисле, али умеју понекад да прећуте.

Свака част комшије!

Одмах затим сарајевска раја, гомила чувене сарајевске раје, однегована на клању Срба, избола је ножевима оца једног малог фудбалера из Београда.

Свака част комшије!

Руководство српског клуба је шмекерски одлучило да настави такмичење.

Свака част комшије!

Син је играо крај раскрвављеног оца.

Изгубили су. Испраћени без поздрава. Сачували сте образ Сарајеву, хајте, сад.

Срби су извршили задатак. Срби могу да иду.

Мој добри роде, сви су рђави,
Вапај твој не чују што тугује!
Издајник и сад још у тврђави,
С убицом жртва сада другује.

Председник Србије са “најближим сарадиницима и делом родбине” уз упаљену свећу присуствовао петогодишњем парастосу покојном Оливеру Ивановићу у Храму Светог Саве на Врачару. У Храму Председник беше дочекан аплаузом својих обожавлаца. Он, па Бог. Дух може да се стрпи, има тај када, прво вољеном Председнику да се љубав принесе. Унутрашњост Храма пунија него обично. Већина народа је у храм дошла само због Њега. Председник се пробија кроз народ. Присутни старији грађани постављени у првим редовима аплаудирају уз повике: “Браво Председниче!”, а њихов Председник их поздравља махањем руке. Сада парастос може да почне.

На згаришту ти држе говоре,
На губилишту подло пирују,
На буњиштима саде ловоре…
И мртве уче сад да мирују.

Ту, уз председника држи свећу син Оливера Ивановића. Не знамо да ли га је Председник нежно помиловао по глави. Свакако је имао силну жељу, очинску. Мама је лепо научила дете да буде умиљато. Рачуна мати: умиљато јање две овце сиса!

Да, међутим, Председник има мало времена да у многим храмовима упали свећу воштаницу, и на гроб положи један цвет! Много драгих особа остало је за њим. Много људи које је волео! Они су падали, њега метак није хтео. У томе је његов усуд. Тешко је председнику, чемерна су ово времена. Најтежа. О, кад би могао још једном да обиће место покоја Оливера Дениса Барета, кога се сети свакога дана, у ледена праскозорја, када је сам и мисли на тешке обавезе које су пред њим. Ох, промину, као да су живи, пред њим ликови Паске Јовић и Славка Ћурувије. И свију дивних људи које је волео, а са којима је против своје воље (Бог му је сведок живи) у бурама живота и битки за Србију и васколико српство, у тој мајци свих битака, долазило до јетких речи. Колико има недовршених прича са Владимиром Цвијаном! Колико му недостаје Цвијанова оштроумност! Колико његово знање! Али, нема га више, ето! Проклета да је мутна Сава! Сви они промину и не стигне да им каже топлу реч, да их пита за савет. Али не, мора даље, време не чека! Србија зове!

Ломан је, роде, мост на провали,
Свуд су у причест отров ставили…
С лупежом све су новце ковали,
Са кривоклетником завет правили.*

Борио се али не вреди. Узмицао је корак по корак, маневрисао. Играо партију шаха, партију симултанку, против свију непријатеља србских.

Играо је сицилијанску одбрану.

Међу његовим, увек црним, фигурама нема краља. Стратегија је да ће без краља успети да победи. Бар већину противника. Или ће успети да извуче који реми. Али, доживљава мат. Он, заузев трон уместо краља, нашао се под ударом тешких фигура са свих страна. Издржао би Председник све то, али издаде га Бора Коњ. Бора Коњ је петоколонаш. Због Боре Коња који га мрзи, урушла му се одбрана.

Лажу, јер га мрзе. Председник је носио кишобран.

Вучић и велика петорка Гласника

Коначно, стигли су Гласници и предали му ултиматум. Председник више нема куд. Да има краља, оборио би га. Пошто је он на тој бусији, ваља живу спасавати главу.

Тако, мајка свих битака претворила се у оца свих пораза.

Председник нема друго решење већ да пређе на белу страну. Да Он њима буде Бора Коњ. Вук у обличју коња. Оданде, са њихове стране табле, ће да их подрије и победи.

Председник мора да бежи, али је чудно што то још не чини. Тражи свог Наџибулаха

Први пут од када је Вучић наговестио могућност напуштања СНС-а није реч о представи, него о стварној намери. Али и отпор на који ће наићи у странци по први пут неће бити лажан, него стваран.
Вучићево окружење, када је постало свесно да је стварно могуће да ће он прећи на резервни положај, уистину се уплашило. Узнемирили су се и страни супервизори, што видимо по притисцима који су ових дана повећани, на начин који излази из оквира њиховог плана званог „Капитулација Србије на Косову 2023. године“. Они не желе повећане ризике (да се због промењених околности изјалови нешто што већ сматрају завршеним), већ да искусни кормилар са којим раде, који је нацију већ више пута превеслао, обави мрачни задатак који је сада пред њим и његовим тимом.

Спонтана кампања међу чланством СНС. Нека се чува Бора Коњ

Збиља, шта га ког врага држи на месту? Отићи ће он, није питање, али зашто одуговлачи толико?

Повезаност са мафијом није кључни генератор његовог политичког поступања које је ирационално. Сувише је то очито и сувише дуго траје.


Фактор мафије свакако је у игри, јер за криминалне послове је потребно стабилно корумпирано друштво и општа аномија, што ће најбоље обезбедити стабилократија и самовлада на ивици диктатуре. То јесте његов модус операнди. Међутим, он то не мора да ради по цену опште пропасти. Може да се склони. Стекао је довољно.

Постоје такође и уцене лично њему од Запада. Међутим, није ни то кључ. Има довољно претендената на његово место, "Изногуда", спремних да слушају. Запад нема нарочите потребе да се са њим замајава.

Са друге стране, ни ово не треба искључити, све се више ствара амбијент, потенцијал, да нека група огорчених патриота инспирисаних нашим славним прецима, крене у акцију. Деветнаест пута објавио је Председик атентат на себе. Постоји међутим закон великих бројева. Тако, ризици по њега све више превлађују над коришћу коју има.

Зашто ипак тако упорно и тако дуго тера исто? Рекосмо, његово понашање није рационално, и не треба кључни генератор тражити у рачуноводству. Биланс тог рачуноводства све јасније указује на банкрот.

Он мрзи Србију. Та мржња је тако дубока и тако опсесивна, да не може да стане. Као вук из песме који није у стању да престане да лиже крваву оштрицу бодежа.

Укључите мржњу у формулу његовог политичког понашања, и добићете тачан резултат ма које параметре укључивали у задатак.

Сви уметнички прикази дистопије управо показују да је паметан, поштен, вешт политичар и заинтересован за интерес државе и народа аутарх изузетак, а као наш и гори од њега аутарси, по правилу, управљају дистопијама. Знамо, такође, а не смемо рећи, како уметници виде начин довођења на власт паметна, поштена аутарха ... За неупућене, није кроз институције система.**

Још да неко одговори: а шта дан после? Нема више ничега и никога што може да одбрани Србију од распада. Ни политичке идеје, ни партије, ни Човека, ни Триста храбрих, ни патриотизма, ни живог Бога у нама. Све се распада. Изнад нас, пауци небо премрежили.

То је коначна заоставштина његова, Председника из магареће клупе.

________

* Јован Дучић: ПЕСМА
** Коментар са Интернета

Коментари

Популарни постови са овог блога

ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1): ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА

АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА