НИМБУСОВ ПОДРУМ

  „Све док исти људи настављају активности заступајући иста увјерења и вјеровања, ми морамо да третирамо тај покрет као да је преживио, упркос чињеници што је покрет престао званично да постоји“. -Чарлс Тили, амерички социолог Кажу људи "комунизма више нема, па ево како нам је" . Говоре тако људи док пред њиховим очима синови и кћери комуниста, титових барона и подрепаша, до душе у новом оделу, урнишу последње што је остало од Србије. Чија је држава Србија, запитаћемо се, док исти људи настављају да владају заступајући иста уверења и веровања Тита и КПЈ који одавно више не постоје? Сасвим тихо и далеко од свакодневних политичких узбуђења, провучена је једна одлука мимо закона, због чега се (гле!) нико није побунио. То је дискретна одлука продужења забране отварања досијеа УДБА до 2065 године. Прошло је без гунђања посланичких, конференција за медије и заклетви да ће ово безакоње бити исправљено. Као да је свима, па и праведницима из опозиције и моралним громадама из НВО...

КУЛТУРОМ ПРОТИВ НАРОДА И ДРЖАВЕ (3) "Свети ратници" - Манастир Манасија КАКО СУ СРПСКЕ СРЕДЊЕВЕКОВНЕ ФРЕСКЕ ПОСТАЛЕ "ЈУГОСЛОВЕНСКЕ" За време рата примитивне партизанске масе су певале "Носим капу са три рога и борим се против Бога!" Мислили су да им цркве више неће ваљати ни за шта, па су их рушили да би себи правили свињце и "преуређивали" их у штале и магацине. Није то било довољно. Убијали су свештенике више и суровије од сваког окупатора. Више од две трећине страдалих свештеника у току рата и првим поратним годинама, преко пет стотина њих, страдало је од партизанске руке. Довољно је поменути владику Иринеја Ћирића који је из мађарског логора Шарвар спасао 2800 деце и 180 мајки са малим бебама, а кога су комсомолци и комсомолке каменовали и газили цокулама 1946. У револуционарном заносу дакако. Који, занос, је биће некоме оправдање? Владика Иринеј Ћирић (1884-1955.) Међутим, свега три године касније њихова "револуц...

ЈБТ ПСИХОПАТЕ, НЕ РЕВОЛУЦИОНАРИ* Један остарели Титов партизан, уморан и мучен несаницом, одлучио је да своју душу олакша пред филмском камером: „Тога дана, разумјеш ти мене, приведе се онај ко треба да се стреља до траншеје и скине се нешто са њега, то се нормално користило после за наше. Практично је било стрељање, разумеш ти мене, у потиљак из пиштоља. Приведено је, разумјеш, тој траншеји од једно четри стотине, пет стотина, мање није. Мени није успео нико да побјегне. Ја сам извршавао свјесно свој задатак.[...] Kад је рат завршен дошао сам у Ниш, дође вече, око поноћи, када сам задатке обично извршавао, некога да убијем зликовца, а сада нема никог, рат је престао. Изађем на улицу, лутам, немам кога да убијем. Она психоза не да ми мирно да спавам.“ Поред мемоарске, постоји и архивска грађа о партизанским злочинима. Однос XIII дивизије НОВХ према заробљеницима био је такав, да их је народ упоређивао са усташама**. Сами југословенски комунисти су себе доживљавали као најбр...