НИМБУСОВ ПОДРУМ

    АРХИВА Бр. 20. 03-01-12   Најмодернија парадигма модерне Србије је „културни образац“. Под силином незадрживог налета светског модерног времена, српску културну каљугу је запљуснуо „нови културни образац“. Овдашњи власници тог неухватљивог феномена сабрани су у бункерима које називају  „Оазама нормалности“. Ово ће рећи да који се за вакта није в Сербије докопао наречених оаза има духовно скапати страшно патећи у срБској патиЈотској пустолини. Истина, наши нови културни образовци су докрајчени Срби, али недовршени Хрвати. Док су стигли да искоче из Титиних пиуњерских марама у културни модел мултикултуралности Уједињене Европе, кад сапунски балон поче да пуца. Немци први рекоше: Нема више мултикултурне Немачке! Ко неће да буде Немац, или да напорно ради да постане Немац, м`рш у Ковиљачу. За њима Французи. Енглези, у свом маниру не рекоше, само урадише. Успут, залисци лепо зачешљаних пиуњерских косицa и локне наших ново-културних образоваца за школ...

ЛАМЕНТ НАД ПАСОШЕМ Промена националне свести у Срба није новост. Потурице, мађарони, немчари, монтенегрини, Македонци, кроатизација... све смо то на најболнији начин пролазили. У историјском збиру, вероватно да смо дужу и тежу битку водили ван ратова, у настојању да добровољно не "заробимо себе у туђина", него док смо за Крст и Отачаство гинули по нашим пољима и гудурама. Дошло доба да смо свима и свакда понизни. Клањамо се на све четири стране. Као да уживамо у томе? Дошло је и доба да се чак и на "Пешчанику" нелагодно осећају. Не одступају од свог аутошовинистичког концепта, али се она мало преосталог достојанства у њима опире : ...Kако то мислите – није капитулација?! Kад председник ваше државе јавно захваљује премијеру Мађарске на томе што у Војводини нема инцидената – није капитулација? Па како се онда зове то што је признао да нема контролу над делом територије? И не „јужне српске покрајине“ над којом нема ингеренције, већ на делу „северне с...

"ПЕШЧАНИКОВ" ПОЛИТИЧКИ ИНЦЕСТ  Један из плејаде Илића са "Пешчаника", Дејан, понудио нам је "промишљање" под борбеним називом "Против ентропије" . Но пасаран, ентропија! Од почетка до краја читања не знамо шта је узрок а шта последица и заправо против чега бисмо се требали бранити на градским барикадама, сем против, како каже,  овакве Србије . Наратив почиње признањем аутора да не зна зашто се човек убио на степеницама парламента Србије. Логично би било да ако човек нешто не зна, и не даје суд о томе. (Како јављају медији, самоубица је прво убио комшију код међе у свом селу, па следи ово даље). Такве ствари се дешавају. Дешавају се и горе ствари, у Америци су масовна убиства део њиховог начина живота, а и Европа се не моше пожалити на мало убистава. Истовремено када се наш мученик лишио живота пред скупштинским здањем, у Немачкој је један у пуцњави убио шест особа , укључујући и своје родитеље. Природни закључак би био да...