Постови

Приказују се постови са ознаком Мило Ђукановић

КАД КРКАНИ ЗАВЛАДАЈУ

Слика
КАД КРКАНИ ЗАВЛАДАЈУ Српским земљама су завладали кркани . Уместо агенција за истраживање јавног мњења, које утврђују рејтинг политичара најсавременијим статистичким моделима, довољан је сточни кантар. Није више важна ваљаност политичара, патриотизам, одговорност, умност, чврстина уверења, духовна вертикала... не, те кључне одлике су постале непожељне. Сада је важно да је политичар глават и габаритан, блањан па тесан, посиров али у тегет оделу. Такав задовољава машту просечног бирача. Нарочито да је глават. Сматра се да ко има већу главурду, тај може боље водити државу. Пра-мера је Ненад от Чанак, дискретни владар Паноније, и брат му близанац који све исто мисли, само тврди да је Србин, Војислав племенити Шешељ. Један из горње други из доње Прчевине. Два усташоида. Рођаци мили, очито, само им се носеви разликују. Ко њих надмаши у габаритима и гејачкој подпапучености, владаће Србијом сто година. Фото Јутјуб. Скриншот Н1, преко Б92. Као што нерасту мерите &quo

КОМЕ ЗВОНА ЗВОНЕ?

Слика
КОМЕ ЗВОНА ЗВОНЕ? Народни бунт у Црној Гори након доношења закона о "равноправности вероисповести" сасвим је изненадио целокупну јавност Западног Балкана. Заиста треба бити дубоко лицемеран па слагати да је тако нешто очекивано. Изненађени смо масовношћу и ширином протеста, једнако као и стоицизмом људи који су под суровим условима, шибани леденим горским мећавама и осветничком зловољом силника, истрајавали у одбрани наших заједничких светиња. Гле, ово нису поворке убогих "сендвичара"; нема аутобуса чије ознаке домаћи не препознају, нема "викара" и паролаша награђених по акордном систему. Ништа од стереотипне слике крезубих, пијаних и склоних силеџијству неписмених "ћриличара". То што српски народ у Црној Гори чини не може да се плати, не може да се вештачки произвести; овде "инфлуенсери" немају шта да траже. Анасоновићки би било зима. Око срца, нарочито. Видесмо, можда закратко, али видесмо, надмоћ метафизичке луче у човеку

ЂОЛЕ, Karadağ и Србија

Слика
Ђ ОЛЕ ,  Karadağ и Србија У својој најновијој "политичкој анализи" Аца и Мило "очи у глави"   Ђорђе Вукадиновић бавио се паралелама између менталних профила Александра Вучића и Мила Ђукановића и механизама њихових владавина. Уме Вукадиновић, нема збора, лепо да прича, а на НСПМ је уз то строго забрањено критичко разматрање његових написа, те су се коментари читалаца свели на већ дегутантно хваљење аутора, најчешће и без труда да се објасни зашто је чланак за толику хвалу. Нпр.: "Свака част!" - то је цео коментар. Појединци су се више потрудили па смо добили мале гравире апологије: "...Ох мој Ђорђе, престар сам да бих Ти персирао али Богу сам захвалан за сваку ову честиту, коју стављаш пред нама превареним и слаганим, покраденим и изневереним, мало је таквих попут Тебе међу нама, златна је Твоја реч која храбри и буди наду да ћеш баш оваквим садржајима, пробудити србски "сокак" - да ће га масе изневерених и гладних испунити паро