Постови

Приказују се постови за 2022

КОМУНИСТИЧКА ЦРКВА СРБИЈЕ

Слика
  Симбол "обједињавања Срба" Добио сам данас црквени флајер   под насловом “СВЕТИ ОЧЕ ВАСИЛИЈЕ, МОЛИ БОГА ЗА НАС ГРЕШНЕ” . Даље се у флајеру “браћа и сестре, драга деца Божја” подсећају на тешка прошла времена у којима смо ето сложно храм градили и признају тешка времена у којима смо сада, али храм у Сиригу се мора довршити, па ваља приложити пара. Нисмо били, нити смо сложна драга деца Божја. Да та фатаморгана “слогом” звана заиста постоји, цркву би одавно завршили. Овако, ни после тридесет три године није све довршено, а кад ће, не знамо. И природно је то: у месту у коме свештеницима није дозвољавано деценијама да приђу стратишту на коме је мађарски окупатор првих дана рата учинио покољ над православним становништвом , али јесте било дозвољено да се игра чардаш; у коме се гледало као на губавца ко је Славу славио; у коме је и сама идеја подизања цркве осуђена као опака политичка диверзија, претња братству-јединству, коју “свесне снаге” морају ликвидирати... у таквом дакле

АРМИЈА ДЕСПЕРАДОСА

Слика
ФК ТСЦ Бачка Топола : ФК Армија =3:4 (Сви снимци преузети са Инстаграм налога ФК Армија ) То сазрела младост неког циља тражи: Хтела би из душе, из срца, из груди, чак и бол би хтела: кад је бол раздражи, да се троши, крши, и бесни и луди. Младост – Милутин Бојић Писали смо  до сада често и, по свакој заслузи, критично о нашем фудбалу*. Ово је белешка о изузетку. Бунтовном изузетку, ако хоћете. ФК АРМИЈА је кадетска школа фудбала из Новог Сада. Ове године постали су прваци града у такмичењу обе кадетске узрасне категорије. Чланак, новосадски "Дневник" Играју дисциплиновано, отресито, зрело за свој узраст. Имају победнички менталитет. Лепо је све то, рећи ће се, али шта је ту тако необично и изузетно? ФК Армија нема своју адресу. Нема стан. Мењали су често тренажни простор. Вежбали су на напуштеном и безименом игралишту, без најосновнијих услова, без крова над главом. Гостовали су кад су требали да буду домаћини. Живом вољом су истрајавали у неравноправном такмичењу. Многи др

ЧЕКАЈУЋИ АДВОКАТА

Слика
ПРВИ ПУТ ОБЈАВЉЕНО: 26. јула 2014. Управо окончано Светско првенство у фудбалу показало је све врлине фудбала као спорта ( како један мој млади другар написа „Фудбал је моћна игра!“), али и сву поквареност и преварност, чим се одмакнемо од онога што је игра у домене тзв. „организације“. А где смо ми у тим причама? Ми смо тамо где се деца продају јер све друго је проћердано. Државну А репрезентацију не знате ко саставља. Доста Толе Караџић, мало више менаџер Рамадани, селектор најмање. Тако се и окупљају, ко је у шеми и ко хоће; а многи и неће. Велика Црвена Звезда, некад шампион Европе и Света, доживљава судбину лудог старца. Наши најбољи клубови на почецима предтакмичења за европске лиге служе за истресање фрустрација трећеразредним клубовима, за које без Гугл-сателитског претраживача не би знали одакле су. Ко ће играти у нашој „супер-лиги“ (да горког назива!) још није сигурно. Али се зна да су у већини тих „суперлигаша“ „теткице“ очајне јер им недостаје средстава за прање опреме и од

ЧЕКАЈУЋИ ЗЕНГУ

Слика
(Док трају борбе фудбалских титана) ПРВИ ПУТ ОБЈАВЉЕНО: уторак, 15 јул 2014. У току су завршне утакмице Светског првенства у фудбалу у Бразилу. Уз помоћ моћних напредних технологија репортер нас у „реалном времену“ обавештава да је већ трећи пут Аргентинац Ди Марија истрчао своју деоницу у акцији брзином од скоро 32 километара на час. Да бисте разумели, ни Усаин Болт, у копачкама и на трави, везан за реаговање на промену ситуације коју интелектом мора да схвати и антиципира њен развој, а не реакцијом на глупи пуцањ ћорком из пиштоља, не би могао да постигне толику брзину. Није ово „најстрашније“ што се проблематике брзине у фудбалу тиче. Неки фудбалери могу у идеалним условима да развију брзину преко 35 км на сат [1]. Реалност је да у Србији данас нема атлетичара-спринтера који на тартану у спринтерицама може приближно ономе што могу најбољи фудбалери света у копачкама по трави. Да би се одбранило ригидно схватање фудбала у нас, покушаће се са демагошким одговором „да је лопта бржа од

ПРЕЖИВЕТИ КАО ЧОВЕК У СРБИЈИ

Слика
  Гости аутори: Мекензи и Бенито. Преузето са сајта ПОГЛЕДИ Mekenzi   Бенито Пише:    Сведоци смо крупних политичких промена у данашњем свету. Рат у Украјини само је показатељ, једна у низу криза, које већ неко време показују да се дешавају тектонски потреси на међународном плану. Србија "кућа на сред пута", ни да хоће, не може да остане заобиђена у том општем колоплету који ће се сигурно убрзати и умножити. Шта ради српска интелектуална елита? Сном мртвијем спава... Они брину о својим апанажама, пензијама, о школовању своје деце и унука у иностранству, или о њиховом умештању у државну или универзитетску службу... Ратови су пред вратима. Нико, осим овог лудака који ово пише, не упозорава Србе шта их чека. Народ у историји нашој никада није био неспремнији на оно што нас чека.  Интелектуална елита, са или без наводника, ужива благодети титоизма и нити зна, нити жели да зна шта се иза брда ваља. На здравље и на Спасење. Свака част! Само ово "интелектуална" преименуј у