НИМБУСОВ ПОДРУМ

Foto: Unsplash.com Уз најаву могућег референдума о ископавању литијума, али тек крајем 2025, док мало „припреми терен“, Вучић је поручио: „Где год и шта год изаберу, победићемо их.“ Кога? Није ваљда да мисли на грађане државе чији је председник Има овде неколико тешких тема. 1. "Чувајте се вербализације" . - Пети Елемент (тако се потписивао на НСПМ један психотерапеут из Ниша). Јер, то и јесте циљ - да се продужавањем и "уситњавањем" протеста који се своде на једно те исто брбљање уз аплаузе, енергија беса испусти кроз гушу и да на крају изостане делатна акција. Пустим штрапацом по улицама градова само ћете ципеле подерати. Кога за то бига? 2. Левичаре никако не дрешити . На жалост, како се види, све више се отимају за микрофоне, као да им је микрофон ђедовина. По дефиницији, наши лефтарди неће и не могу да буду против Шолца, Немачке, ЕУ. То је немогуће и незамисливо. Они некако морају да покажу осетљивост на еколошке теме и да се легитимишу против Вучића и &quo

  Београд у овим данима — то је апокалипса лажи. Добрица Ћосић Да ли је Вучић луд, и није неко питање. Да му је болесно лагање модус вивенди, и у то смо се сасвим уверили. Да је око себе формирао класу крепких клептократа, и то знамо. Међутим, ово је сада нови квалитет у старом телесу. Манијак у њему је хранио аутократу, аутократ митомана, митоман грандомана, грандоман клептократу, клептократ манијака, и изродило се чудовиште каквог не имадосмо од Искона. За ту врсту владара треба ново име, неки сликовити неологизам. Недостаје речи за то чудовиште. По стилу најближе је Калигули. [ Калигула (="мала чизма"), трећи римски цар, како су га у народу још звали, остао је упамћен по бројним скандалима, али и анегдотама. Неретко ћете међу многобројним историјским документима пронаћи да су га у то време називали лудаком, а поред његовог приватног живота и начина владања, остаће упамћен и по екстравагантним грађевинским подухватима, сукобу са сенатом и контроверзној религиозној

  КРКАНИ ЦАРУЈУ Окончани су ваљда најсрамотнији избори у морибунд-Србији. Волео бих да су ово последњи "избори", да се не мучимо и не срамотимо више. Часније је бити прави роб него добровољни роб. Гледали смо идолопоклоничко приступање бабускара и дедускара прогушаних мозгова ћоравој кутији. Не зна се ко је ћоравији - полумртви гласачи који последњом снагом и дрктавом руком боду листић у рупу, или сама кутија још од Тите останула. Гледали смо колоне "босанчуга" (како незване двосатне суграђане назваше домаћини) и гарагана, спровођених до бирачког места, да се не изгубе у страном граду. Зборно место Арена.  Вучић је јамачно убеђен да је геније зато што може толике своје пара-земљаке мигом да доведе у Београд да пркосе домороцима. Дугорочно, једнако јамачно, се тако ствара и неповерење међу народом. Али, није он ту да мисли дугорочно, него да коначно упропасти државу.  Оци њихови, тих двосатних Београђана, нису били витезови, него су били само верне и покорне аустриј