НИМБУСОВ ПОДРУМ

  Данашња вест на ББЦ: Русија и Украјина: Вагнер против Кремља - 24 сата хаоса Русија дошла на ивицу грађанског рата. Показало са тачно упозорење појединих политичких коментатора (у маси грлатих русофилних букача и навијача и њихових парњака са супротне стране са платног списка америчке амбасаде), да је "експеримент" са приватном Вагнер-армијом крајње рискантан, јер не бива једна држава са две војске. По овим аналитичарима власник и командант Вагнера, Јевгениј Пригожин, по завршетку своје мисије ће морати да бежи или ће бити убијен. Стање је трагично и понижавајуће за Русију, али и за све нас. Да, ово што се дешава заиста подсећа на 1917 када је руља упропастила своју царевину. По обичају, оно што је у првом извођењу била једна од највећих трагедија у историји, у репризи постаје фарса и траги-комедија. Цео овај рат је мрцварење. Русе мрзи да ратују. Мрзи их да бране своју земљу. Као мишеви се крију по Србији. Ова Србија им је боља од Русије. Не може више да се искључи про

    Агресија је географски појам. На Западу и Северу она не обитава, већ само на истоку и југу. Агресија је културна, социјална, економска категорија. Агресију не упражњавају културни, богати, са уређеним државама. Агресија је средње име сиромашних и предкултурних народа. Агресија је питање политичко. Демократије по свом духу не врше агресије. Деспотије су по свом духу агресорске. "Агресију" час видиш час је не видиш, јер је то питање медијско. Агресије и злочина нема док не јаве релевантни Западни медији. И постоје док о томе јављају ти објективни и професионални медији. Терористи и нео-нацисти постоје док се на Западу и Северу не одлучи да то нису терористи и нео-нацисти већ борци за слободу и демократију. За крезаве, пијане, примитивне, функционално неписмене, заостале, простачке, ниже расе са југа и истока, реч "агресија" се просто залепи и кад тенис играју. Јер, у ствари, рекет је сублимација калашњикова, а лоптица је бомба која се шаље да уништи лепе, беле и п

Неким чудом и писац пашквиле и његов уцвељени саговорник спас нађоше у Србији, у којој се, да је таква каквом је приказују, главе не би наносали ни до првог Kурбан-Бајрама?!   Објављено • 27. 9. 2021. ДИНKО ГРУХОЊИЋ: Дан када се слави смрт Сви "другосрпски" портали, за које рекосмо да се налазе у акутном стању епилептичних конвулзија, пренели су његов безвредни домаћи састав. Безвредан, сем ако му се као вредност од ширег значаја не рачуна уткано србомрзје. Иначе, у питању је новинарска сплачина у којој су са једне стране „великосрпске жртве“, које немилице цминздре и слине... „Плакао сам…, то је био један од посљедњих пута да сам плакао…”, прича ми, присјећајући се кроз дим и ракију, мој пријатељ. вратио се у студентску собу и – јецао…” тај је јецај био реквијем за живот А он, мој пријатељ, је у међувремену плакао још једном. завукао се у ћошак и сузе су ми лиле низ образе. више никад ко човјек заплакао... А са друге стране су Срби... Вуковар је до тада већ био изг