Постови

Приказују се постови за новембар, 2018
Слика
О  ДОБРОВОЉНОМ РОПСТВУ
Etienne de La Boétie : ИЗ "РАСПРАВЕ О ДОБРОВОЉНОМ РОПСТВУ"

Етјен де ла Боеси (1530-1563) је 1548. године,са својих 18 годинанаписао дело "Расправа о добровољном ропству","у славу слободе а против тираније", са вечито актуелним питањем зашто се потлачена већина не побуни.
Хтео бих, овом приликом, да схватим како то да толико људи, толико села и градова, толико нација подноси каткад једног јединог тиранина који има само ону моћ коју му они дају; који има снаге да им науди једино ако су они вољни да то подносе; који може да им учини неко зло само ако они пристану да га трпе а не да му противрече. То је јамачно велика а ипак тако обична ствар, па се ваља пре жалостити него изненађивати тиме што милиони људи бедно служе, погнутих глава под бестидним јармом, не зато што их на то приморава нека јача сила, већ зато што су изгледа опчињени и очарани самим именом Једног…

Али, о добри Боже! Шта ли то може бити? Kако ћемо то именовати? Kаква ли…
Слика
ТРАЛАЛА, ТРАЛАЛА, СРБИЈА ЈЕ ПРОПАЛА

Сећа ли се још неко шта то би 11. 11. 2018. У 11 часова код Тријумфалне Капије у Паризу? Слабо, пошто нас је прошао напад хистерије.  Само смо још једном показали да смо по националном идентитету Срби на нервној бази.
ТВ пренос свечаног обележавања стогодишњице капитулације Немачке и Аустрије у Првом светском рату из студија РТС, почео је уводним словима присутних стручних консултаната, брбљиве пуњене птице Мирослава Лазанског и једног дремљивог пуковника, који су својим коментарима током преноса показали врло слабо познавање историјске тематике, али и да су навијене звучне кутије у тумачењу актуелних (гео)политичких токова. Обојица су својим првим реченицама посебно истакли државничку мудрост Вучићеву, који је одолео притисцима да не иде на Прославу у Париз, и да ће његова појава на једном тако свечаном и достојанственом скупу необично допринети угледу Србије.
Зашто  су „унутрашњи мрачњаци“ , у које и сам спадам, опомињали да Председник Србије не сме…
БОЖАНОВАЦ Божановац је брдо кога нема га Гуглу, омања грбина земаљска на обронку Шумадије.
Тиха караула.
Низ Божановац је мој отац, са браћом и обесним дечацима, Голог коња јахао у лудој трци. Пао са коња, сукће се испред њега, а коњ упире предњим копитама да га не повреди.
Беше то време кад су се луди дечаци и коњи волели.
Божановац је место под звездама на коме смо, колико нас је, безобразно зачети.
Божановац је брдо на коме је деда научио да јаше. Па је одатле, на свом дорату са погачом и ракијом, а жена ни деца нису смели сузу да пусте, Отишао на зборно место Коњичког ескадрона Дунавске дивизије, Младеновац. Лета Госпдњег 1912.
Водио ме отац на Божановац, и говорио ми шта је наше. А све је тамо наше.
Да запамтим и вратим кад ојачам. Свега се магловито сећам.
Али мирис ваздуха и данас чисто осећам. Држим да свако чува у себи тај стари лахор рођене земље.
Нисам ојачао колико се зла изродило.
Кад толики часни изгину, Божановац опусти. И ћути.

Опустела караула.


На дан "прославе Примирја у првом свртском рату",
11…
Слика
КОРЕНИ ДЕОБЕ ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА

Жртвовати више од живота
На ТВ управо се емитује серија „Корени“ Добрице Ћосића, снимана при светлости једне догореле свеће, у тескобном простору сличном земуници. Смрад устајалог зноја подлих и јадних Мораваца испод гуњева и подераних опанака просто избија из екрана.
Корени су писани у класичном комунистичкомманиру по коме су сиромашни здрави, потентни и добри, па ако и учине неко зло дело то је зато што их је мука натерала. Грађани или сељаци-домаћини су неваљалци мрачне душе, често неспособни да рађају децу. Зато су ту слуге са шесторо деце да „опашу“ и газдину жену. Буржоазија је трула. Наравно, и ту се широкогрудо прави места за оно мало „поштене интелигенције“ којој се јавио комунизам. Оличење подлаштва су неумитно попови. „Однекуд, пробије се храпав глас у преровској смрадној кафани: 'За попа одма'две љуте!' “ ... 
„Корени“ су међутим роман са „дуплим дном“. То није само идеолошко штиво које треба да попуни празну полице у школским лектирама…
Слика
ПРОСТИТУТKИ ЈЕВРОПИ
Француски амбасадор у Србији Фредерик Мондолони каже да Француска добро разуме да је случај косовске заставе у париском Нотр-Даму тежак за Србију, али да је намера те земље да се искаже поштовање жртвама рата на свим странама у Европи, како победницима, тако и пораженима.
...
Ма одлично Екселенцијо (у црном шеширу)! Све вас разумемо. Само сте заборавили да окачите, ради пијетета, Вама најмилије (само не смете да се изразите) стегове жртава рата...


Ђура Јакшић
Јевропи
Теби да певам — теби, тиранко! А дух ми мори отров и гнев; Увреда твојих жаоци јетки Потпаљују ми племенит спев.
Милионима народи пиште, Милион груди просипа крв — Милионима пале кућиште, Милион људи гмиже ко црв.
И милиони долазе смерно Јевропи гордој на холи суд: Не може више, раја не може Сносити јарам, мучити труд!
Тиран нас гази, срамоти жене, Усева наших отима плод. Пресуди, смерна, да л' живот може У таквом игу несрећни род?... Изгинућемо!... „Па изгините!”
Подсмеха твога горди је збор. „И г…
Слика
ЦРНОГОРЦИ, СРПСКИ КУРАЈБЕРИ
Стигло је приопћење из црногорскијех припиздинах да су тамо непожељни писци и историчари јер су претња тамошњем жбунијерству (= проституција у жбуњу, за ремце, око касарни) са НАТО.
Матија Бећковић је написао: "„Мојковачка битка је мала у историји ратова, али у историји братске слоге и љубави, чојства и јунаштва, части и образа спада у највеће битке у историји човјечанства“.
Восро се Матија зарад националнога јединства. Или је дебил, па да му се ниски људи смеју, или не зна шта значе речи рат, историја, братство, слога, љубав, историја, човечанство, те се са истима замахује около не гледајући да ли убија непријатеља или ђецу. Његови га испљунуше јер покушава да буде човек.
Србијанци, на своју штету, још боље су хвалили Црногорце, не би ли од њих људе направили. Зато је Свети Владика Николај рекао „Да није било Божића на Мојковцу не би било ни Васкрса на Kајмакчалану“. Попе, да ти не померам кости, боље да си се држао ипак здраве памети.
Kакав Мојковац…