Постови

Приказују се постови са ознаком Вук Драшковић

ЗИД ПОРЕД ГРАЧАНИЦЕ

Слика
ЗИД ПОРЕД ГРАЧАНИЦЕ Надежда Петровић: Грачаница Први пут објављено пролећа 2010. године Знали смо да је почело... Био велики митинг `89 на Газиместану. Све перфектно организовано. Патриотски. Следеће године, мало кога је више било брига. И загустило. Решимо Мијага и ја да опет идемо. Жени не кажем ништа, да се поштедим дводневног бескорисног звоцања. Узмем `слободне дане` у фирми. Пустим супругу да оде на посао ( у „Kаменицу“). Сачекам ташту да преузме бригу о деци. Kажем јој: - Идем на Kосово. - Баш ме брига! Седнемо Мијага и ја на аутобус, па за Нови Сад. Уђе аутобус у станицу. Тамо, моја жена још чека градски за `Институт`. Шта сад? Блесаво да се кријем од жене, а, бива, крен`о на Kосово равно. - Е, Вера, ја одо` на Kосово! - Боже, будале! Иди да те не гледам! Стигнемо у Београд. Нема добре везе. Никако. Kупимо аутобуске карте до Рашке, па ћемо оданде некако. У `Пионирском парку`, на клупи, к`о што је и ред, смажемо печено пиле ш

БРАДА БЕЗ ГЛАВЕ

Слика
БРАДА БЕЗ ГЛАВЕ Био је баш уморан. Не постиже се. Колико их је само, мајку им јебем. Хоће браде да носе, а глава немају. Ко је имо' неће је валај више носати. Јес' јебо? Ниси. Е неш' ни јебат' . Што плачете, кога молите јааде? Која мајка? Сад сте се сетили? Овдје? Бога помињете? Јеб'о вас бог, где вам је сада кад сам вас ја уз'о под своје?! Тако данима, од јаме до јаме. Већ му се смучило. Скоро није ни спавао, летећи по задатку. Успут је шкргутао зубима, размишљао је : „Ако је, заиста, историја учитељица живота, век иза нас опомиње нас да је Српска црква међу кривцима за највеће националне и државне трагедије. На судбинским раскршћима, она је српски народ жртвовала „царству небеском“ и гурала га у највеће и непотребне погибије. Ма чуј лудака - „Србија је без Косова труп без главе!“ Опредељење за смрт, као врховна обавеза српског народа, сажето је, 27. марта 1941, у самоубилачки поклич: „Боље гроб него роб“.“ Да, да, то је... ј

ЈОШ ЈЕДНОМ ОТВОРЕНО ПИСМО ВУКУ ДРАШКОВИЋУ

Слика
ЈОШ ЈЕДОМ ОТВОРЕНО ПИСМО ВУКУ ДРАШКОВИЋУ Миљевина Фото: Јадовно Миљевина Миљевина у врх Дрине носи старо Српско име Миљевино јамо пуста колика ти беху уста Пунише те Павелићи Наставише Брозовићи Напунише комунисти Душмани нам увек исти Што прогута ти нејачи Миљевино сад заплачи Што прогута Србадије Проклет да је Миљевино Ком’ нејачи није жао Миљевина јама пуста не знају се њена уста Напунише њу камена изнад јаме пустог стења… (Милорад Хаџи Лазић) Знам да не вреди понављати говечету, али ипак, ради мирне савести наше, ево јопе'. Елем, поред свих срамота које нам нанеше Он и његова многомилијунска Дана, сад се Вук Видаков залаже и за  "југославенски језик". Нека, хвала, Србима ће бити добар и српски језик, а ти се Вуче  Видаков от Миљевина , држи енглеског, те не мешај грен мадр енд фрогс. ....... Ђорђе Ивковић међу првима упутио отворено писмо Вуку Драшковићу које је објављено у “Дневном телеграфу “ 31. августа 1996

ВРЕМЕ ЗЛА ВУКА ДРАШКОВИЋА

Слика
ВРЕМЕ ЗЛА ВУКА ДРАШКОВИЋА Вук Драшковић је у "Данас" објавио ауторски текст "Виртуелне победе Србије" . Затим су тај ауторски текст "уз дозволу аутора" пренеле "е-новине". Пристојан човек при чистој свести сигурно не би дозволио да се нешто његово објављује у таквом гласилу, нити "е-новине" имају обичај да објављују написе пристојних људи при чистој свести, сем да их напљују. Дакле, јасно је да је ствар трула. Но, ту је и кићење труле писаније епитетом "ауторски текст". Није баш јасно како било чији текст може бити неауторски. Ја замишљам да се овим посебним обележавањем жели истаћи да је у питању веома важно писмо врло уважене личности у којој се граду и свету саопштавају ствари од великог друштвеног значаја. Овај пут, ништа од тога. Вук Драшковић је човек моралних преокрета. Заправо, Вук Драшковић је толико морално испревртан, да се никако не може прихватити да је у питању личност од ауторитета и интегритета чији би