Постови

Приказују се постови са ознаком самоубиство

"ПЕШЧАНИКОВ" ПОЛИТИЧКИ ИНЦЕСТ

Слика
"ПЕШЧАНИКОВ" ПОЛИТИЧКИ ИНЦЕСТ  Један из плејаде Илића са "Пешчаника", Дејан, понудио нам је "промишљање" под борбеним називом "Против ентропије" . Но пасаран, ентропија! Од почетка до краја читања не знамо шта је узрок а шта последица и заправо против чега бисмо се требали бранити на градским барикадама, сем против, како каже,  овакве Србије . Наратив почиње признањем аутора да не зна зашто се човек убио на степеницама парламента Србије. Логично би било да ако човек нешто не зна, и не даје суд о томе. (Како јављају медији, самоубица је прво убио комшију код међе у свом селу, па следи ово даље). Такве ствари се дешавају. Дешавају се и горе ствари, у Америци су масовна убиства део њиховог начина живота, а и Европа се не моше пожалити на мало убистава. Истовремено када се наш мученик лишио живота пред скупштинским здањем, у Немачкој је један у пуцњави убио шест особа , укључујући и своје родитеље. Природни закључак би био да

СЛИКАЈ ГА ЗА ИНТЕРНЕТ

Слика
СЛИКАЈ ГА ЗА ИНТЕРНЕТ   Не бих умео да се сетим народа који је у тако кратком времену, за тако мало деценија, своју етичку вертикалу, уз њу, колатерално, и народну солидарност, уситнио у духовног ћифту, себичност, бездушност, фанатично обожавање шљаштећих џиџа-биџа . К ако то себи учинише Срби. Колико врло модерних дрангулија је довољно да нас испуни, да нам душа буде сита? Колико аута, цигала, сипорекса, ботокса, гипсаних лавова на капијама? Како смо постали толико банални материјалисти и халапљиви архи-малограђани, тешко је разумети. Питање је да ли се тако фрагментисани у неколико милиона гагрица у опште можемо звати народом. Немамо ми државу, ово је „џимристан“. Нема људи, нема народа, нема државе, нема ни окупације. ***   Потегох недавно неку тему, размишљање, о нашој испразности у „сајбер“ простору; како смо много, превише, лицемерни и невротично површни. Прави и/или искрени смисао мојој опаски је дао један далеки ФБ пријатељ, и држим да је сажео што сви о