НИМБУСОВ ПОДРУМ

  Нека је лака плава трава заборава свима који су те суморне јесење вечери спавали сном праведника на лесковачком стадиону. Сви кажу  — игра није била лепа.  Јесте — али је зато била неборбена!  А кад није борбена, онда је зацело концепцијски незрела!  А кад није ни зрела,  онда је — екипа у развоју.  Заостала у развоју. Публика у Лесковцу, она што је почела да пева химну али је задремала на мантру „Боже спаси!“, и чекала знак свог васкрсења, сада је само сећање — мирна, готово свечана сенка.  Нека је вечна слава и хвала најмртвијим навијачима у Васељени. Све је, дакле, подложно промени, па је и селектор пропао у ковитлацу лесковачке мућкалице. Само је фудбалска менанџерија неуништива. Они који су пали — изгубили су све.  Они који су остали — нису изгубили ништа.  Зато ће посленици и менаџери наставити  — с истим еланом, несаломиви, са другим стручним штабом, али једнако послушним,  с истом вером да ће нас у следећем циклусу...

ПРВИ ПУТ ОБЈАВЉЕНО: 26. јула 2014. Управо окончано Светско првенство у фудбалу показало је све врлине фудбала као спорта ( како један мој млади другар написа „Фудбал је моћна игра!“), али и сву поквареност и преварност, чим се одмакнемо од онога што је игра у домене тзв. „организације“. А где смо ми у тим причама? Ми смо тамо где се деца продају јер све друго је проћердано. Државну А репрезентацију не знате ко саставља. Доста Толе Караџић, мало више менаџер Рамадани, селектор најмање. Тако се и окупљају, ко је у шеми и ко хоће; а многи и неће. Велика Црвена Звезда, некад шампион Европе и Света, доживљава судбину лудог старца. Наши најбољи клубови на почецима предтакмичења за европске лиге служе за истресање фрустрација трећеразредним клубовима, за које без Гугл-сателитског претраживача не би знали одакле су. Ко ће играти у нашој „супер-лиги“ (да горког назива!) још није сигурно. Али се зна да су у већини тих „суперлигаша“ „теткице“ очајне јер им недостаје средстава за прање опреме и од...

ЈАПИЈИ ИЗ БРОДАРЦА Када би просечном познаваоцу српског фудбала поставили питање на кога би се кладио на утакмици Црвена Звезда – Бродарац, вероватно би вас погледао са чуђењем. Међутим, пошто је реч о српском фудбалу у коме је свашта могуће, одговор није тако једноставан. Ако су сениори у питању, свакако Звезда је далеко надмоћнија. Међутим, ако се „спустимо“ у млађе категорије, долази до наглог обрта – Бродарац је тај који суверено влада српским фудбалом у јуниорској конкуренцији, а не Звезда или Партизан! Заинтересован за овај феномен, мало сам се задубио у проблематику и, не кријем, у први мах сам се одушевио. Помислио сам, ево коначно једног „малог“ клуба који је ради оно што клубови тог ранга и профила треба да раде – да се превасходно баве децом и омладином. Заиста, њихов стручни штаб је импресиван: броји укупно двадесет пет чланова, од којих је осамнаест тренера са високим квалификацијама и репутацујом задужено за млађе категорије, уз помоћ још двојице специјалист...