НИМБУСОВ ПОДРУМ

  Док трају борбе фудбалских титана Архива Бр. 34.  Први пут објављено:   12. јули 2014. Српски културни клуб У току су завршне утакмице Светског првенства у фудбалу у Бразилу. Уз помоћ моћних напредних технологија репортер нас у „реалном времену“ обавештава да је већ трећи пут Аргентинац Ди Марија истрчао своју деоницу у акцији брзином од скоро 32 километара на час. Да бисте разумели, ни Усаин Болт, у копачкама и на трави, везан за реаговање на промену ситуације коју интелектом мора да схвати и антиципира њен развој, а не реакцијом на глупи пуцањ ћорком из пиштоља, не би могао да постигне толику брзину. Није ово „најстрашније“ што се проблематике брзине у фудбалу тиче. Неки фудбалери могу у идеалним условима да развију брзину преко 35 км на сат [1]. Реалност је да у Србији данас нема атлетичара-спринтера који на тартану у шпринтерицама може приближно ономе што могу најбољи фудбалери света у копачкама по трави. Да би се одбранило ригидно схватање фудбала у нас, ...

  Онтолошка структура српског пораза (не као догађај, већ као облик постојања) Било је довољно месец дана да српска фудбалска мајка свих бламажа — утакмица против Енглеске (0:5) — потоне у маглуштину наше Пустаре. Оно што смо видели на терену, око терена, на трибинама, одисало је трулежи. Сукоби међу сопственим навијачима (једни у шареним мајицама, други костимирани у црно), у извештају ББС документованом са фотографијама само су додатно осветлили дубину распада. Па, шта забога није у реду, запитаће се неко? Како било ко може да помисли да "нешто није у реду"? Не. Све је у реду, логично и последично. Како смо наместили друштво и физичку културу, тако она (Ф.К.) ради.   Спорт у целини, не само фудбал, мора да пропада. - Деце је све мање. - Физичке способности —   у паду. - Здравље им је крхко. - Физичко васпитање у школама — никакво. - Клубови — квази-професионалне комуне. - Спортски посленици —Чаруге. - Родитељи — агенти у покушају. - Тренери — фудбалски кастрати. -...