НИМБУСОВ ПОДРУМ

  Енциклопедија Југославије  – Крлежин главни злочиначки пројекат Агитпроп титоизма и самоуправног социјализма била је редакција Југословенске енциклопедије, од 1950. под Крлежином апсолутном владавином. Крлежа, са четири разреда гимназије и кадетском школом као једином квалификацијом, наследио је Ђиласов агитпроп – али са научним ауторитетом и далеко већом ефикасношћу. Према њему самом из 1952, Енциклопедија [1] је требала бити „компас за духовну навигацију“, да човек ношен револуционарним ритмом не лута по архипелазима романтичних илузија, већ да гради социјалистичку свест на „обогаћеном памћењу своје властите хисторије“. Тежиште је, дакле, било на том „обогаћеном“ – односно прекројеном – памћењу.  Крлежа је добио carte blanche да по франковачко-комунистичком калупу напише нову историју Југославије. Неуротични, кукавични пургер користио је цензорско право грохотно, са насладом и пакошћу. Преко Лексикографског завода и Енциклопедије извршено је систематско и...

  Киша пада, Србија пропада, Вјетар пири, Хрватска се шири, Хрватска се шири, Хрватска се шири.   Копиле Мирослав Крлежа је угаони стећак на коме је саграђена цела „друга Србија“ и њен аутошовинистички покрет. Сва мржња према „духу паланке“ и аутошовинизам који се данас представља као грађанска свест – потиче из два извора: Крлежиних памфлета и Константиновићеве Философије паланке . Књижевну вредност његових текстова препуштамо критичарима.[1] Ми пратимо његов друштвени и политички ангажман. Мирослав Крлежа је био копиловић. [2] Биолошки, Мирослав није Крлежа. Његов отац, такође Мирослав, био је градски редарствени надстражар коме се име оца није помињало. Мајка Ивка (Иванка) рођена је у „отвореној вези“. Марија Швалек, баба по очевој линији и друштвено највиша фигура у породичном стаблу, нестала је из Крлежиног јавног памћења – вољом самог писца, под теретом стигме ванбрачности. Одрастао је у сенци породичне трауме која се прешућивала, али је непрестано брујала ка...