Постови

Приказују се постови за јануар, 2017
Слика
ПЕСНИЧКЕ ВЕДРИНЕХаику новине; јесен-зима; број 31. Два хаикуа Ђорђа Ивковића на шеснаестој страни-  поред хаибуна написаног нишким говором  који је написао уредник ,,Хаику новина"  Драган Ј. Ристић: Честитка Ђорђу ! Данко Б. Марин Уз захвалност искреном пријатељу Данку Б. Марину за лични уложени труд да неколико мојих скромних стихова види светлост дана, допунићемо са неколико "тужних песама", Па нека остане, за памјат...
Над шљивицима
док деца беру звезде
гаврани круже

Војници ледни
у оклопу небеском
мајчицу снију.

Јаук са мача
дажд небески умири;
божур расцветан
...
Ињем обасут
путник на странпутици
ведро звиждуће
...
Из старе куће
пепељаст дим спушта се
где беху деца.
Слика
СЕЋАЊЕ НА ЛОПАТУПРИСЕЋЕЊЕ НА ЗИМУ 2012. Њено величанство...
Ударни талас хладноће полако пролази. Ускоро ће снег почети да се топи, очекују нас лапавица, а затим пораст водостаја на рекама, па поплаве.

Заборавићемо лопате.

Посебно оне црвене.

Заборавићемо како је народ сатима чекао на сибирској хладноћи своју лопату. Црвена лопата је значила дневницу. Зато, није се било лако изборити за обичну пластичну лопату. Народна милиција пендрецима заводила ред међу претендентима на поносно пластично наслеђе Алије Сиротановића.

Хоће ли се неко присетити чекања и гурања у ледене дане и отимања очајника за лопату, кад дође дан избора?

Оставићемо и једно упечатљиво, опоро духовито сведочење на ледене дане фебруара 2012...

Цитат:Милош - Лопатање по свакој цени

Појависмо се цимер и ја на тргу слободе у 8 и 30. Кад тамо неочекивана гужва сигурно је било 400-500 људи. Нико није спомињао каква је организација. Прво се оформио ред, па кад су дошли први аутобуси ред се растури и сви појурише ка ау…
ИДИОТИ СУ СНАГА СРБИЈЕ
Има неки стари совјетски ратни филм „Туђ међу својима, свој међу туђима“. Тако је некако и са мном.
Лако је било на „Аутономији“ Динка Грухоњића. Тамо је фронт био јасно одређен, знао сам ко ми је непријатељ и како да нападам а како да се браним. Изгледа апсурдно али тамо сам се осећао слободно и писао лако. Негде пред крај, када је било јасно да ће морати да ме банују освануо је (9.12.1914.) и овакав коментар...

Nadjebava vas Nimbus očiglednim činjenicama, koje vi prenebregavate, i realno nemate mozga da mu se suprotstavite…Nimbus je pobedio ovde i istovremeno porazio vaš pokušaj da po rođenju pomislite da imate i mozak Upecali ste se. Igra gotova....
Сасвим је супротна ситуација када сам међу својима, међу патриотима или, чини се у већој мери, лажним патриотима, у души комунцима. Ту јасног фронта нема, а псина је неограничена. Е ту, где бих по природи ствари требао да се осећам добро (јер „Домовина је тамо где ти је добро“), заправо имам утисак да сам у Лубјан…