Постови

Приказују се постови са ознаком историја

ДА СЕ ПАМТИ: ТРИ ПЈЕСМЕ СРБА МУСЛИМАНСКЕ ВЈЕРОИСПОВИЈЕСТИ

Слика
  Вишеградска ћуприја/ Извор Слађан Грујичић See Srpska Чланак преузет у целини и без измена са сајта: СРБИ У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ December 18, 2015 srbiubih     С. Б. нас је путем мејла подсјетио на србско родољубље међу муслиманима Босне и Херцеговине крајем 19-ог и почетком двадесетог стољећа, што најупечатљивије приказује лепа лирска песма Србина муслимана Аливерић Тузлака „Аманет од Ђеда”, објављена у Босанској вили, 1898-е, па каже: АМАНЕТ ОД ЂЕДА У долафу мога Ђеда с десне стране у претинцу, кад још бијах грјешно д’јете виђах малу Иконицу. Прикрадох се да разгледам, Каква ли је на њој слика, Бјеше сребром опточена Слика Ђурђа Мученика. Ја то онда нисам знао. Зазир’о сам од аждаје, Ал’ с аждајом ко се бори, Осјећ’о сам, јунак да је! Само зато, само зато, Ја пољубих тог човјека. Ђед униђе – ја се збуних – А он рече: ‘Нека, нека! Истог Ђурђа, љубили су Наши Преци ко Свечари, Па зар да је ђунах љубнут’ Што љубљаху наши стари?! Ал’ ти н’ј

О ФЕНОМЕНУ ИСТОРИЈСКОГ АУТОРЕВИЗИОНИЗМА

Слика
Иван Рибар на заседању Сабора Федералне државе хрватске, 1944. Траје грчевита борба ортодоксних неокомуниста, лефтарда и колоритних антифа против ревизиониста, а у заштити историје. Но пасаран, подли ревизионисти! Како та залупана братија види историјски ревизионизам, цитирамо једног Чувара ватре [1]: ...када је реч о појави историјског ревизионизма или псеудоревизионизма – како га неки аутори називају – на делу није плуралност приступа и тумачења, већ потпуно "ново" читање и писање историје, са мало или нимало уважавања за чињенице које се, једноставно, гурају у страну, прећуткују, бришу, а веома често и конструишу. Најчешће се то догађа по окончању великих и оштрих друштвених сукоба – националног, регионалног и/или глобалног карактера – када победничка страна настоји да направи радикалан и потпун отклон у односу на претходни поредак. Историјски ревизионизам тада постаје снажно манипулативно средство којим се, одстрањивањем или преокретањем "иритантних" ч

ДРУГА СТРАНА МИТА О "УГЛЕДУ" СОЦИЈАЛИСТИЧКЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ

Слика
  President Tito attending a session of the General Assembly of the United Nations, in New York City - 1960. "Углед" Јосипа Броза Тита и, преко њега, социјалистичке Југославије је једна од кључних и непрепорних догми које владају и данас нашим друштвом. Дакако, држава која је од свог оснутка до срамне пропасти била у стању социјале потребе, у стању молбе за помоћи, не може бити високопоштована. Вечити дужник није у прилици да води "независну" политику, већ је "релативно независтан" - слободан колико му сениор дозволи у складу са својим геополитичким интересима. И то је јасно, али не допире до народне свести. Удобније је живети у митоманији некакве некадашње светске уважености и  Тита као државника светског ранга, непрејебивог политичког играча и неодољивог подвалџије. Да у многоме није  било тако, подсећамо се из живих примера које наводи Лазо М. Костић у трећем тому свог дела "Србија или Југославија" .  Књига је писана почетком шездесетих година