Постови

Приказују се постови са ознаком Агресија НАТО

ДАНИЈЕВ ПАД

Слика
Винету и Олд Шетерхенд АРХИВА Бр. 2. 30-10-2012. Ко се сећа визионара Гојка Митића? Ако мислите да су италијански „макароне-вестерни“ са Ђулијаном Ђемом најгори вестерни, варате се, нису. Најгори су источно-немачки „вестерн филмови“ снимани по романима шизофреничног Карла Маја у Лици. (Није што Немачкој нема адекватних предела, него на Западном Балкану јефтиније. Уз то, увек су у питању копродукције, где народ СФРЈ плаћа да би о себи послао лепу слику у свет, а добит деле страни и хрватски копродуценти). У тим „вестерн-филмовима“ рођени Лесковчанин Гојко Митић у „Борово“ патикама као делом гардеробе, играо је некаквог проамричког поглавицу Винетуа . Геноцид над Индијанцима се ту не види. Имате братску љубав два лика са супротних страна нишана, који се зготиве и онда шире мир и правду. Гојко Митић као да је видео шта ће бити с нама којих пола века касније. Где Гојко стаде, настави филмаџија Жељко Мирковић.   У питању је најбљутавија вестерн-мелодрама, где се америчка ху

ПИСМО ИЗ НОРВЕШКЕ

Слика
ПИСМО ИЗ НОРВЕШКЕ ИЛИ: КАКО ЈЕ ДРАГОСЛАВ ПОСТАО ИСИДОРА ИЛИ: КАКО СВЕТ ВИДЕ ПРОЛЕТЕРИ СА КОМПЛЕКСОМ НИЖЕ ВРЕДНОСТИ У знак захвалности Норвежанима за све што су учинили нашим логорашима, стилизована комбинација викиншког брода и опанка       "Писма из Норвешке" су путопис српске књижевнице Исидоре Секулић први пут објављен 1914. Kњига је писана као плод импресија и размишљања ауторке током и непосредно након њеног путовања у Норвешку 1913. У путопису су изразито звучним језиком пластичне лепоте описани предели, годишња доба, обичаји, етички карактер народа и историјски токови у овој скандинавској земљи. Путопис карактерише поетски тон и меланхоличино расположење које се меша са лирским узлетом поштовања и љубави према Норвежанима и природи њихове земље. Поједини делови се приближавају есејистичкој форми, али и лирском роману. Писма из Норвешке, објављена у години почетка Првог светског рата, у први мах нису привукла већу пажњу јавности. Временом су препо

АКО СУ ОВИ СРБИ, ЈА НИСАМ

Слика
  АКО СУ ОВИ СРБИ, ЈА НИСАМ Хуља има свуда, али ове наше камените хуље су  најсмрдљивија раса. Не мора се много објашњавати. Данас је двадесетогодишњица агресије НАТО на Србију. Људи се шире на исток, ка Сибиру, па им треба простор. Србија се нашла на путу и то је то. Не чуди ни што тзв. "грађанисти" меде о тој агресији, како је то нешто јако добро за опоравак народа. Они, кад о тој теми пишу, увек подмећу страдања Шиптара, стварна или чешће измишљена, и српско наводно зло. Није било тровања уранијумом и вађења бубрега. Нема слика НАТО злочина, дакле нису чињени. Ако се Срби у неком страдалном контексту помињу, онда су редовно на менију подгрејане "топле људске приче" о малим људима који су трпели због политике Слободана Милошевића. Јутрос, у ТВ програму "јавног сервиса", водитељка рече да су многима у најдражој успомени из дана бомбардовања остале "журке у склоништима". Не рушења мостова него журкице. Шта ли јој се тако мило догодило

СТОЈАНИ И БЕГАНИ

Слика
СТОЈАНИ И БЕГАНИ   Рro memoria. Написано 12-12-'12 Данас се навршава двадесет пет година од погибије најмлађег српског јунака рата у Босни и Херцеговини, Споменка Гостића Споменко Гостић (1979-1993) „Не плаче мајка Беганова, већ Стојанова!“ Јесте ли чули да неки дезертер, побегуља, издајник, у Србији трпи и гладује? Има ли неки такав да труне у затвору, док му породицу избацују на улицу? Има ли неки да је прокажен и одбачен од друштва? Срећемо их сваки дан, гледамо их како се разметљиво шире и расту; и ништа. Они другачији – часни и храбри, ако су и претрајали, ено их иза маргине, дубоко разочарани, затворени у свој свет, грба друштву које је хоће да буде „као сав нормалан свет“. Наши Бегани, не само да им није зафалила длака с главе, већ су свој кукавичлук и издају дигли на дубоки ниво философске мисли, на мистични дискурс и етичку парадигму. Они нису издајници већ „визионари“, Прометеји мал` не. Високопрофитни дезертерски "Прометеји",