Постови

Приказују се постови са ознаком Србијанци

ЦРНОГОРЦИ, СРПСКИ КУРАЈБЕРИ

Слика
ЦРНОГОРЦИ, СРПСКИ КУРАЈБЕРИ Стигло је приопћење из црногорскијех припиздинах да су тамо н епожељни писци и историчари јер су претња тамошњем жбунијерству (= проституција у жбуњу, за ремце, око касарни) са НАТО. Матија Бећковић је написао: "„Мојковачка битка је мала у историји ратова, али у историји братске слоге и љубави, чојства и јунаштва, части и образа спада у највеће битке у историји човјечанства“. Восро се Матија зарад националнога јединства. Или је дебил, па да му се ниски људи смеју, или не зна шта значе речи рат, историја, братство, слога, љубав, историја, човечанство, те се са истима замахује около не гледајући да ли убија непријатеља или ђецу. Његови га испљунуше јер покушава да буде човек. Србијанци, на своју штету, још боље су хвалили Црногорце, не би ли од њих људе направили. Зато је Свети Владика Николај рекао „Да није било Божића на Мојковцу не би било ни Васкрса на Kајмакчалану“. Попе, да ти не померам кости, боље да си се држао ипак здра

ALEXANDER VON KATZENSTEIN

Слика
ALEXANDER VON KATZENSTEIN   Јуче (2.4.2017.) Александар Вучић је прегазио Србију. Постао је њен неприкосновени самодржац, како не беше од владавине аустроугарског каплара Јосипа Амброза. Заједничко им је што су обојица Аустроугари, и што своју моћ владања црпе из Германске подршке. Оно што прави прави збрку је што је Вучић номинални Србин. И, управо то, што је AV наводно Србин, уноси пометњу и руши националну одбрану. Од поноћи се интензивно пишу анализе са домаћим задатком „зашто је Вучић победио“, као да се и пре три месеца није знао исход. У тим анализама има понешто истине и повише новинарског политичког курвања. Као пример, наводимо пар хиљаду пута поновљених флоскула из типичне медијске куће са црвеним фењером „Телепромтер “: „ Вучићев рецепт за победу: допадљивост + харизма + конкретни резултати засновани на раду и труду. Опозициони рецепт за пораз: мржња + недопадљивост + недостатак програма + кратко време проведено на политичкој сцени “ Заиста је у пит

ПРЕМИЈЕР БЕЗ РАМОНДЕ У СЕНЦИ ПОТОЧАРА

Слика
ПРЕМИЈЕР БЕЗ РАМОНДЕ У СЕНЦИ ПОТОЧАРА     Данас је "Дан примирја" у Првом светском рату. Дан је нерадни, мада многи после неколико година обележавања најновијег нашег празника не знају о чему је реч. Нити их интересује. Па кад им се некако објасне, дају беневолентан (благонаклон) коментар "А, тооо..." Они који мало боље познају проблематику, имају више или још више резервисан став у односу на вредност овог датума за српски народ. Никола Танасић: "...Питање обележавања 11. новембра није питање сећања на Први светски рат, већ питање снисходљивог усвајања доминантног наратива о Првом светском рату са Запада. Србија може да бира међу смисленим датумима којима би обележила Први светски рат - од Видовдана, преко Церске и Колубарске битке, пробоја Солунског фронта, Кајмакчалана, ослобађања Београда, протеривања војске осовине из Србије (мислим да би улазак српске војске у Загреб такође требало да се слави у духу регионалне сарадње). Мислим да је поготово