НИМБУСОВ ПОДРУМ

  Борислав Пекић као затвореник, плакат за изложбу Извор: Википедија   Отпор „ И ко се не нађе написан у књизи живота, бачен би у језеро огњено." ( Откровење , гл. 20, 15) „ Ниједан човек није Острво, ... смрт ма кога човека смањује мене, јер ја сам обухваћен Човечанством; и стога никада не питај за ким звоно звони; оно звони за тобом."    ( John Done ) Окот Топлог Зеца До тада релативно мирна, мада напета атмосфера, наједном се променила. Најпре усамљени, а онда сложни узвици непознатих ученика , па онда, богами, и неких познатих, претворили су се у унисоно урлање из којег се, некако, могло закључити да се предлаже, па одмах прокламацијом и прихвата Т-ово избацивање из школе. У почетној фази урлали су само „гости“. Касније су им се придружили и домаћини, скојевци и активисти. Тек потом је хистеријом била захваћена — бара, како смо звали неопредељене, оне који су били на нашој страни, али то ничим нису смели да демонстрирају. Масовна хистериј...

  Прогони Ни ова песма, ни ове ноге Петнаест година имам. Задушнице су, 20. октобар 1944.године. Датум који ће у историју народа ући као дан ослобођења Београда, а у моју биографију као једно од најтужнијих искустава. Дуга окупацијска ноћ завршена је, али у овој соби, успоменама освећеној крипти мог детињства, још је полумрак. Прозори су затворени, завесе спуштене, бронзана хетера из голе руке не расипа светлост. Струје нема. Кадаверичан сјај карбидне лампе додирује лице пријатеља у фотељи. До мене, крај прозора, не допире. Ћутимо. Све што се имало рећи, речено је. Времена више ни за шта нема. Будућност не постоји. Ми смо мртви. Ако и преживимо, и кад прођу године поклоњеног живота, па и ако према неком великодушнијем будућем кантару будемо проглашени живима, мртваци ћемо бити. Не зато што нам је други живот дарован, него што ни први нисмо искористили. С улице се чује бат ногу и песма. Четири године чекала се песма, четири године бат ногу. Ни ова песма, ни ове ноге. Која и...

  Револуционари се претварају у студенте који  само хоће да уче У предвечерје Другог светског рата углед комуниста на БУ је компромитован и утицај је почео да слаби. Комунисти су отворено и снажно подржавали хрватски национализам, Мачека и формирање Бановине Хрватске. У Бановини Хрватској положај Срба је драстично погоршан,    Студенти су видели шта је дошло са Бановином Хрватском, чије успостављање су комунисти срчано подржавали.  Међутим,  ако су комунисти до тада највише нада полагали управо у ХСС и Мачека, споразумом Цветковић–Мачек и уласком ХСС-а у владу, њихове наде су се показале узалудним. Мачек не само да није ревидирао дотадашњи антикомунистички курс, већ је стварањем Бановине Хрватске он и појачан, а у сузбијању комунизма први пут се примећивало и учешће његових паравојних формација.    Пакт Рибентроп-Молотов из августа 1938. и комадање Пољске непосредно затим, сас-вим је оголело лицемерну комунистичку демагогију и лажни  антифа...