НИМБУСОВ ПОДРУМ

Пада из крајности у крајност, што су неки празноглавићи за генијалност прогласили. У ствари он је дегенерик у потпуном смислу речи. Његов цигански зао дух, његова волиња лобања, гњецаво лице и нескладни телесни склоп, све то одаје да у њему бесни ђаволска ћуд. Он је душевно болестан и стално неурачунљив. Његове приче и беседе су без логике, чак без репа и ушију, у њима се здрав разум не може распознати. Све је загонетно, конфузно и грубо. Да, грубост је код њега обожавана, што свака његова реч то може посведочити. Што је ниско, одвратно, гадно, без форме и духа, њему је лепо и велико. Цео духовни живот хоће он блатом да окаља. Једном речју он је политички дијаболичар. Смрад, трулеж и све што је с трулежи у вези њему је свето. У ствари такав је он. Као дегенерик још је мегаломан. Уобразио је да су његове бесмислице велике мисли, његови бесмислени подухвати од историјског значаја. Држи, да се цео свет само око његове личности окреће и да је њему суђено да буде не само наш, него и светски

  Можете ли замислити сцену у којој пацијент једва дише под маском за кисеоник, а сестра покушава фластером да задихтује распали апарат, не би ли нешто кисеоника дошло до болесника? Није ратно стање, није стање природне катаклизме. Не описујемо сцену из Бангладеша. Двадесет први је век, Клиника за инфективне болести, Нови Сад. Сцена даље траје. Гурају другу боцу са кисеоником, испостави се да фали делова. Зову "кисеоничаре", овима треба времена да дођу. Ја са другог кревета повремено ногом придржавам неко цревце да стоји у добром правцу да кисеоник не флисује. Мој допринос здравству Србије. Можете ли да замислите болницу без лифта. Можете, наравно. Теже ћете у уобразиљи створити слику како два медицинска "пратиоца", у носиљци у каквој су Клеопатру шетали Египтом, спуштају стрмим степеништем скоро непокретног пацијента тешког 130 килограма. Реална је опасност да се носиљка или сепет, како вам драже да ту справу из давних времена зовете, преврне са болесником, или да

АРХИВА Бр. 12. 04-9-`12 Цео дан сам чекао да видим како ће да протекне громогласно и ратоборно најављивани митинг "Protiv mržnje, stop fašizmu" . Кад оно, ништа. Нема богзна шта да се коментарише. Скоро да сам мрзовољан. Разочарали ме. Једна од техника спиновања се ради тако да се измисли неки догађај, „псеудо-догађај“ (у овом случају то је „обелодањивање“ неких графита који су исписани ко зна када), па се од тога направи фама у средствима информисања, и онда се крене у лов на вештице свим институционалним и ванинституционалним средствима. Међутим, у овом случају, све је толико неспретно и провидно „одрађено“ па је "псеудо-спиновање" лако препознато. Грађани и грађанке Новог Сада не само да нису хтели да се појаве на дилетантски режираној представи, већ је цела ситуација постала предметом опште спрдње. Залуд наслови „Нови Сад рекао НЕ...“, „На митингу присутно 500 грађана и грађанки...“. Тиме се само појачавао подсмех. На митинг је дошао Др. Пајтић

АНKЕТА : Реците нам - какав ће бити живот у Новом Саду за пет година? Нови Сад неминовно доживљава РУРБАНИЗАЦИЈУ. Такву судбину доживео је Београд, ударним таласом колонизације 45-48. Пренасељен становништвом из најпасивнијих динарских предела, у једном периоду после рата Престони град је постао подручје са најнижом писменошћу у Југославији. Школовањем у вечерњим школама и пиштољ-дипломама, добили смо новокомпоновану елиту ("нову класу", "четврти сталеж") коју препознајемо по кодним именима "Дедиње" и "Круг двојке". Надаље, Београд је надопуњаван најпоузданијим удбашким, официрским и партијским кадровима. Архетипски пример концентрације кадровика на једном месту је чувени БЛОК 45. Потомцима тада насељених службеника су имали обезбеђени пролаз у елиту. Из Блока 45 су С. Милошевић, А. Вучић, Коракс и многи други. Иста судбина је већ захватила Нови Сад. Новодошли немају ни емпатије ни способности да управљају градом у убрзаном развоју,

  Фото: Ђорђе Бобић, Блог Б92 На протесту против усвајања Генералног урбанистичког плана (ГУП) Новог Сада, код зграде Скупштине Војводине, дошло је до сукоба између демонстраната са једне и припадника приватног обезбеђења и полиције са с друге стране. Том приликом применом силе приведено је неколико учесника протеста. Грађанска јавност је узбуђено скочила против државног насиља. Тим главним током креће се и блог г. Бобића на Б92. Један коментатор се међутим дрзнуо да се сећа, па се запитао на другом блогу Б92 са истом темом: Да ли је овај посао (нап. ГУП) јуче у Новом Саду одрадила иста она екипа урбаниста приправника која је одрадила посао и када је срушена на Дорћолу у Београду прва и најстарија звоноливница у Србији 2007. године? Више функционерских ликова из ДС и Г17+ повезује ту 2007. годину и СНС 2016. године, када су срушени објекти у Савамали . Некако се највише намеће име и презиме Синиша Мали. И, нећете веровати, г осподин Ђорђе Бобић је те 2007. био градски архитекта . К

  У нашем фудбалу пуном узбудљивих кретања, позорност спортске новосадске јавности је скренула скоро изненадна фузија   ФК Нови Сад и ФК Пролетер. Овим спајањем “Канаринци” су преузели место Пролетерово у Првој лиги Србије, а Пролетер се самоугасио. Догађај је жива слика државног управљања спортом и стања свести спортских прегалаца, те ће бити занимљиво да се позабавимо ширим контекстом ове приче. ФК НОВИ САД -  рађање чуда Kлуб је основан  23. јуна 1921. као НТK (Новосадски Трговачки Kлуб) и играо је у регионалним лигама Војводине. Више ратних и поратних година био је угашен, затим се неколико пута фузионисао и мењао име док се није јасно профилисао и кренуо путем успона. Своје сјајне године РФК Нови Сад је достигао седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. У та доба био је стабилан друголигаш а неколико година је играо у Првој лиги. Имали су веома цењену школу фудбала. РФК Нови Сад - године славе Црни дани и црне године почињу за Канаринце око 2010. године.  2014 . године   зб