НИМБУСОВ ПОДРУМ

1946 - 2025. - Непокорени дух “‎Ако неко љубав према својој земљи, партији, покрету, идеји,  стави начелно изнад истине о њој, ма каква да је,  то није прави патриотизам, то није прави борац једне идеје.  То је морална кукавица у потрази за алибијем.” ― Борислав Пекић Пета београдска гимназија је у побуни . Боре се за последњи комад достојанства који још чувају. Лета Господњег 2025. Осамдесет година раније, у Трећој гимназији — нека друга побуна. Пета тада још није постојала. Борислав Пекић је то оставио у причи „За ким је звон звонило 1946.“ : „Ударан песницама, ногама, моткама, батинама, ланцима... У ‘топлом зецу’ били су углавном гости — полуписмени занатлије, активисти, скојевци — а врло мало ученика III мушке.“ Први „топли зец“ у историји српског школства одиграо се управо у Трећој. Била је то крвава педагогија револуције, коју су спроводили полуписмени гости, полазници занатских школа и неки мало напреднији ученици других гимназија, махом потомци нове Југославије, ...

Foto: Unsplash.com Уз најаву могућег референдума о ископавању литијума, али тек крајем 2025, док мало „припреми терен“, Вучић је поручио: „Где год и шта год изаберу, победићемо их.“ Кога? Није ваљда да мисли на грађане државе чији је председник Има овде неколико тешких тема. 1. "Чувајте се вербализације" . - Пети Елемент (тако се потписивао на НСПМ један психотерапеут из Ниша). Јер, то и јесте циљ - да се продужавањем и "уситњавањем" протеста који се своде на једно те исто брбљање уз аплаузе, енергија беса испусти кроз гушу и да на крају изостане делатна акција. Пустим штрапацом по улицама градова само ћете ципеле подерати. Кога за то бига? 2. Левичаре никако не дрешити . На жалост, како се види, све више се отимају за микрофоне, као да им је микрофон ђедовина. По дефиницији, наши лефтарди неће и не могу да буду против Шолца, Немачке, ЕУ. То је немогуће и незамисливо. Они некако морају да покажу осетљивост на еколошке теме и да се легитимишу против Вучића и ...

ЏАБЕ СМО ПАЛИЛИ ИЛИ: ПОСЛУШНИЦИ УВЕК НАЂУ ГОСПОДАРЕ [  Први пут објављено на ФСП 2011 год ] Ово писамце, откуцано на прастарој „Олимпији“ ( за млађе: марка писаће машине, у време производње последња реч технике, са перфектним, ситним, словима), послато је на неколико новинских адреса. Дуго сам мислио да нико није марио да га објави. Већ сам, сироче, и ја заборавио. Онда сам случајно у неком електронском буџаку пронашао овај чланак и могао сам констатовати да ми је `интелектуално чедо` још живо. Лепо уређено, са међунасловима. Само су наслов („Е мој друже србобрански...“) променили. Види се да се уреднику дојмило. Ево га, са све штампарском грешком у потпису. „Глас јавности“ 28.8.2005. писма читалаца Новинарска професија пре и после демократских петооктобарских промена Послушници нађу господаре Новинарска професија је, ваљда, више него иједна друга у Србији (мада је конкуренција незамисливо жестока), срозана толико ниско да јој географски пандан не би...