НИМБУСОВ ПОДРУМ

  Гости аутори: Мекензи и Бенито. Преузето са сајта ПОГЛЕДИ Mekenzi   Бенито Пише:    Сведоци смо крупних политичких промена у данашњем свету. Рат у Украјини само је показатељ, једна у низу криза, које већ неко време показују да се дешавају тектонски потреси на међународном плану. Србија "кућа на сред пута", ни да хоће, не може да остане заобиђена у том општем колоплету који ће се сигурно убрзати и умножити. Шта ради српска интелектуална елита? Сном мртвијем спава... Они брину о својим апанажама, пензијама, о школовању своје деце и унука у иностранству, или о њиховом умештању у државну или универзитетску службу... Ратови су пред вратима. Нико, осим овог лудака који ово пише, не упозорава Србе шта их чека. Народ у историји нашој никада није био неспремнији на оно што нас чека.  Интелектуална елита, са или без наводника, ужива благодети титоизма и нити зна, нити жели да зна шта се иза брда ваља. На здравље и на Спасење. Свака част! Само ово "интелектуална" преимен...

ЏАБА СМО (СЕ) КРЕЧИЛИ Срећа те Правопис српског језика не захтева квачице изнад самогласника за назнаку нагласка, па се можемо играти речима. *** Нешто смо се разговарали, односно дописивали, на сајту "Погледи" , па је наш изврсни пријатељ Бенито, коментаришући напис "45 година блока 45", додао коментар који је по себи довољан: "Пре неки дан сам седео у Гучи у једној кафани. Пар локалних типова је пожелело да се покаже образованим, па су преда мном почели да пребројавају колико има кућа у Гучи са околином у којима живи макар једна особа. Тиме су, заправо, хтели да докажу колико је људи заувек напустило своје домове и отишло у разним правцима. Стигоше тако до броја од 196 куће где живи макар једна особа. Тек онда сам се умешао, са само једним питањем: У колико од тих 196 кућа нико не прима ништа од државе? Дакле, ни пензију, нити је запослен у државној управи и установама, локалној самоуправи, не прима социјалну помоћ или дечиј...

ЗЛАТНО ДОБА КЕТМАНА ...Кад су такви вукови Који се најтеже лове Какви ли су тек људи Па и читави народи А поготову наш Који се властите крви Не може надостити И пре ће нестати Него се опсетити Да ће крвав бодеж Остати Једини Споменик И крст Изнад нас. („Бодеж“ - М. Бећковић) Непосредни повод јесте колумна Николе Самарџића „Снага Србије“ у листу „Данас“. Питање које из позадине избија и превазилази Самарџићев јадни и бесмислени памфлетић је кеманство у Срба. Кетманство као начин живота; кетманство као идеал успешног Србина; србско транс-сексуално кетманство; кетманска вештина достојанственог шетања опанака; кетманство као главни поток у граду; провинцијско кетманство; полу-интелектуални кетмани; кетманство као дискурс. Деретић је у праву: ми смо народ најстарији, јер су несумњиво Персијанци од Срба преузели идеологију кетманства, па је Чеслав Милош много касније освежио српску причу. Могао сам овом скромном коментару дати наслов „Три кетмана и Сорош“, ...