Постови

Приказују се постови са ознаком Аустроугарска

ШТА НАС ЈЕ РАША ПОПОВ УЧИО О "ПРАЗНИКУ РАДА"

Слика
Наиме, код овог празника, Првог маја, се ради о две савим одвојене ствари. Једно је "Празник рада", а друго "Мајуш" - католички празник пролећа који се на исти дан обележавао широм Аустроугарске изласком у природу.    Објављено • 8. 9. 2021. Да ли знате шта славимо 1. маја? Некада је у Срба био обичај "Ђурђевдански уранак". Тога више нема. Заменило га је "првомајско пландовање", за које нас уче да је "раднички празник". Али, док у свету они који верују да је 1. мај дан када треба скренути пажњу на радничка права те демонстрирају, не излазе у природу, на простору Екс - Ју и нешто шире, северно, људи се посвећују хедонизму. Апсурд? Није. Зато је ту био Раша Попов да укаже на свој специфичан начин о чему се ради. Раша Попов је потицао из старе, патријархалне лозе. Дух доброг, традиционалног домаћег васпитања је код њега био уочљив, мада је тај дух у нашим друштвеним приликама препоручљиво прикривати колико се може. Једном згод

СРБИ СА ДВА ПАТРИОТИЗМА - ЈЕДАН ПРИМЕР НАЦИОНАЛНОГ ОБРТНИКА

Слика
Српство у Преку је за време Првог светског рата, а и након његовог завршетка, било располућено. Као да им је једно плућно крило дисало за Маџарску  и за Беч, друго за Србију. Оно прво дубље и снажније. После рата много истакнутих Срба, бескрајно верних ћесару, су се наједном обрнули у највеће Србе настојећи да се конформистички ухљебе у новим околностима. У томе су навећма и успевали. О једном изврсном таквом примеру је овде реч. Др Филип Крчмар: На погрешној страни историје? Ратни ангажман српске елите у Великом Бечкереку 1914–1918. Историјски архив Зрењанин /Исечак/... Ван сваке категорије је међутим случај Богољуба Алексића (1874–1944), Србина који је уочи и за време рата имао мађарско племство и обављао дужности главног архивара Торонталске жупаније. У том својству активно је учествовао у културном животу Жупаније, па је тако непосредно пред рат сарађивао у писању њене свеобухватне монографије, за чије је потребе написао поглавље о њеној историји у периоду 1779– 1867. За в

ОФИЦИРИ И ВОЈНИЧКИ МОРАЛ У РАТУ - (2) АУСТРОУГАРСКА СИЛА

Слика
1.2. АУСТРОУГАРСКА ВОЈНА СИЛА И ЈУЖНИ СЛОВЕНИ У ЊОЈ  ЊОЈ Војна снага Аустроугарске Аустро-Угарска [ 1 ] је држала под обуком, на годишњем нивоу (број регрута) свега 0,29% становништва, што је било мање од Русије са 0,35%, Немачке са 0,47% и Француске са чак 0,75%. Двојна Монархија је имала под оружјем 1912. свега 391.297 војника, према 1.332.000 колико је имала Русија. Очито да би у случају сукоба највећи терет рата пао на Немачку. Рајх је војни буџет 1913. пове ћао на 3,5% БНД, док је Аустро-Угарска издвајала свега 2,8%, а са друге стране Француска 3,9% и Русија 4,6%. Начелник генералштаба Хелмут фон Молтке је био резервисанији према ратној опцији током 1913, будући да су по његовим проценама Немачка и Аустро-Угарска слабије од сила Антанте за читавих 827.000 војника. Он је сматрао да ће се почетком 1914.године тај број повећати на преко милион војника. За разлику од Француске или Немачке, у Аустро-Угарској није било могуће позивати на национални рат, будући да је структура д