Постови

Приказују се постови за 2021

УСТАВУ ЈЕ ВЕЋ ПРЕСУЂЕНО ИЛИ - О НАМЕРНИМ СРБИМА

Слика
Ви ћете гласати ЗА и ћутаћете кад вас неко пита, зато што што вас баш брига за питање. Заболе вас. Заклана Србија је за вас једино добра Србија. Ботовске илустрације о Коштуници Насупрот преовладавајућем уверењу да је референдум о изменама Устава, заказаном за 16. јануар 2022., главни тест пред пролећне изборе, управо је супротно. Референдум није никакав тест већ кључни или судбински избор који ће коначно одредити судбину српског народа. Отпочеће уставно "парања џемпера" државног састава Србије. Након тога избори су вашарско позориште сенки. Кроз мутне, магловите, притворне, очито мрзовољне и киселе наступе режимских посленика када народу треба да презентују добробити које ће донети најављене уставне поправке, прозире се злонамера очевидно наметнута од страног господара. Нико не воли да буде отворени велеиздајник. Чланови Одбора за уставна питања су за 2 минута и 27 секунди прогутали жабу крастачу и урадили што им је у моћи да остану безимени. Одбор за уставна питања и закон

НАПРЕДЊАЧКА ОМЕРТА - ИЛИ: И ЗИДАРСКИ ЖИВОТИ СУ ВАЖНИ

Слика
  У Сиригу је почела изградња нове биоскопске сале. Како је и ред, када се градилиште отвара сви су ту и сви имају имена. Озарени, напирлитани и заслужни. Свакачастирање на друштвеним мрежама, неприлична разметљивост, политички поени. "Дивно", "За нашу децу", "Браво за СНС". Карактеристичан коментар: Zivece ovaj narod; ne pamtim kada sam imala priliku cuti da ce se graditi neka ustanova za kulturna dogadjanja! Divno! Znala sam da se to moze samo u mom Sirigu! ZIVELI! Када је сутрадан на истом градилишту трагично страдао радник, нема присутних, нема имена, нема одговорности. Законску одговорност у Србији претенциозно је очекивати. Објективна одговорност? Морална одговорност? Саосећање? Жалост? Саучешће породици? Ништа! Мук је ужасан. Ћуте мукло локални медији. Ћуте вечити тапшачи и професионални општински ботови. Ћуте! Сложно и организовано. Већ следећих дана на страници Месне заједнице Сириг и локалном Темерин.инфо наставили су са обавештењима о новим

ЛЕВА ПЕТЉА

Слика
Амерички амбасадор игра стони фудбал са Вучићем и хвали његов ИТ пројекат у Крагујевцу.  Овај меч у стоном фудбалу је одигран само два дана након демонстрација од којих је напредњацима срце уздрхтало. Они се сећају Петог октобра, а кога је змија ујела тај се и гуштера плаши. У дипломатији нема ничег случајног. "Роштиљање" је недвосмислен и јак знак америчке подршке Вучићу. Још увек је у милости. У Суботу (4.12.20121.) су одржани неочекивано успешни антирежимски протести. У педесетак градова Србије окупило се, према званичном оперативном бројању , 31.000 грађана. У то бројање власт није рачунала, по атавистичком рефлексу из свог владања деведесетих година, више десетина хиљада "случајних пролазника". Снага ових протеста није била у масовности, која је била очито изнад очекивања. Снага протеста је у огромном народном незадовољству које је перформанс под заједничким називом "Еколошка револуција" успешно пренео. Отуда, режимски think-tank пуковници нису м

БАНДО ЦРВЕНА

Слика
Суштинска разлика између Милошевића и Вучића је што је први као своју базу видео комунисте. Дакле, његова агенда је била дефинисано идеолошка. Милошевић није разумео колико је комунистичко уверење у маси лабаво. Комунизам је лепо име за пљачку, зато им је Тито драг. Вучић се ослања на своје кркане. Код њих је трибални рефлекс заједништва, чопора уосталом, јачи и од националне и идеолошке свести. Како се чини по извештавању јавних сервиса и изјавама релевантних политичара, Србију поново, после тридесет година, растржу силе хаоса и безумља. Тако, "силама хаоса и безумља", Милошевићеви чауш су звали народ који се није мирио са његовом страховладом и преварним изборима. Наравно, хаос и безумље је био сам Милошевић, али народ јесте био, бар повремено, моћна сила. Док је народ био сила трговима се орила парола "БАНДО ЦРВЕНА!" . Сада се чита "Домовина се брани реком!" . Ко се не сећа, у добу социјалистичком крилатица беше "Домовина се брани лепотом!&q

ПРИЧА О ИЗГУБЉЕНОМ КАПУТИЋУ

Слика
  Знате приче о растављеним близанцима, у којима је један краљевић а други слуга. Онда сплетом околности дође до замене улога и драматичног расплета. Иста прича се чешће догађа стварима, и то у реалном животу. Као свака комедија забуне, и наша кратка прича о замени јесењих капутића је алегоријска приповест са филозофским и моралним темама и носи своје поучне поруке. Сотија, такорећи. Елем, особа од раније позната аутору, заправо позната од рођења, професионално је учествовала у промоцији једне друштвено-одговорне акције. Њена ПР-агенција је за промоцију добила награду, и поменута службеница фирме је упућена на свечану доделу награда у Београд. Све је протекло како треба, док није дошао тренутак преласка из официјелне сале у оближњи ресторан на закуску. У гардероби нема капута. Организаторима видно непријатно. На елитном скупу друштвено одговорног понашања, у присуству crème de la crème друштвене одговорности, да неко украде капут, била би велика непријатност, чак и за наше прилике. С

ГЕНЕАЛОГИЈА ВУЧИЋЕВИХ ХУМАНОИДА

Слика
    Лажне сузе Друге Србије Данило Бабић Иза велике медијске кампање и наводне борбе за права несрећних вијетнамских радника не налази се алтруизам већ очајнички напор за промовисањем антикинеског сентимента А шта су Вучић-Дачићеви хуманоиди - потомци љотићеваца, четника, монархиста? Да: кад би се зезали . . . Цела наша политичка класа, уз једва неколико врло усамљених изузетака, својом генеалогијом, уверењима, стилом, својим циљевима, укусом, патосом, у суштини је потомак једног истог - крахираног југословенског социјализма, у овој или оној варијанти. Дачић, Вулверин, Шешељица, или Спрудовичка, Брнаба, Bitche  - у суштини, и у коначном исходу, то се своди на нешто веома тугаљиво. Да кажем у параболи: сви они цене, штују, одликују - Марину Абрамовић . . . Kоја је и сама комуно-чобаница у служби Екумене. То исто су, дакако, и они - сви од Вучића и Гљиве па до Латинке, од Шешеља до комичног Ђинђића, од Слобека, Мира-Маре и Сенте до Ивана дебелгузог Ивановича и дебилог

ПУЛИТИЋКА СИТУВАЦИЈА У ФЕДЕРАЛНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ

Слика
Насупрот свега што презентује наша историографија о Другом светском рату, постоје безбројни документи. Насупрот митолошке епике наше партизанске филмске и свакојаке друге уметности, опет стоје документи. Равно је чуду како су архитекте партизанске "епопеје" успеле да створе читав један симулирани универзум, насупрот толиких информација и сведока догађаја? Чиме тај партизански симулакрум може да се измери? Свака мера је кратка. Не постоји ништа свеобухватно - нешто што може потпуно да омеђи тај примитивни и опаки, незајажљив и опасан у похлепи, амок. У овом случају ради се о насумичном избору из непрегледне збирке докумената који се односе само на Хрватску и ОЗНА. Само на сам крај рата и прве године нове државе. Зашто? Зато што Хрвати имају људе који су спремни да обелодане такву архиву. Наши "историчари" уништавају исту такву документацију. Веле, против су "ревизије историје". (Бивши) "Знаци.нет" су архивирана партизанска база података. Ту