НИМБУСОВ ПОДРУМ

Београд, Октобар 1944.   Освета    "Заклео сам се још као скојевац, да ћу кад дођем у Београд и упаднем у ове виле буржоаске, ових експлоататора, крвопија радничке класе и поштених људи, да ћу пронаћи најлуксузнију вилу неког буржуја, ускочити у њу, потражити најлуксузнији кревет и са све чизмама својим партизанским и личким блатом на њима - лећи и преспавати."  - Мајор ОЗНА Милан Трешњић, Шеста Хрватска (личка) дивизија [1] Титоисти су мрзели србијанску интелигенцију једнако као и србијанског сељака. Београд је таргетиран као фашистичко гнездо које треба потпуно очистити.  Није то био Загреб, него Београд. Београд је претрпео три страшна разарања  —  најпре, на почетку рата, од Немаца, зато што није хтео да се покори нацистима; затим 1944. од "савезника" зато што није хтео да се покори комунистима; и коначно од комуниста, зато што је био "центар колаборације"и "великосрбијанског хегемонизма".   Ово, последње, комунистичко разарање...

  Србоцид  „ Они нису идеалисти, нити историјски материјалисти, већ волунтаристи, утописти и манијаци, који са научним социјализмом имају исто толико заједничког колико неписмени са азбуком“. - Милица Ђурић Топаловић : „ Социјалистичка џунгла“, 1966. „ Тога дана, разумјеш ти мене, приведе се онај ко треба да се стреља до траншеје и скине се нешто са њега, то се нормално користило после за наше. Практично је било стрељање, разумеш ти мене, у потиљак из пиштоља. Приведено је, разумјеш, тој траншеји од једно четри стотине, пет стотина, мање није. Мени није успео нико да побјегне. Ја сам извршавао свјесно свој задатак.[...] Kад је рат завршен дошао сам у Ниш, дође вече, око поноћи, када сам задатке обично извршавао, некога да убијем зликовца, а сада нема никог, рат је престао. Изађем на улицу, лутам, немам кога да убијем. Она психоза не да ми мирно да спавам.“ - Сведочење "У камеру" једног остарелог партизана Отправник послова америчке амбасаде Харолд Шанц, посматрајући...

Насупрот свега што презентује наша историографија о Другом светском рату, постоје безбројни документи. Насупрот митолошке епике наше партизанске филмске и свакојаке друге уметности, опет стоје документи. Равно је чуду како су архитекте партизанске "епопеје" успеле да створе читав један симулирани универзум, насупрот толиких информација и сведока догађаја? Чиме тај партизански симулакрум може да се измери? Свака мера је кратка. Не постоји ништа свеобухватно - нешто што може потпуно да омеђи тај примитивни и опаки, незајажљив и опасан у похлепи, амок. У овом случају ради се о насумичном избору из непрегледне збирке докумената који се односе само на Хрватску и ОЗНА. Само на сам крај рата и прве године нове државе. Зашто? Зато што Хрвати имају људе који су спремни да обелодане такву архиву. Наши "историчари" уништавају исту такву документацију. Веле, против су "ревизије историје". (Бивши) "Знаци.нет" су архивирана партизанска база података. Ту ...