А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДОЧЕКАЛИ
А ВЕТРОГОЊЕ ЈЕДВА ДОЧЕКАЛИ Што виси капија? Где вам је ограда? Што је цреп крив? Докле је ваше? Ових дана, помамила се полемика око избора за председника мучене Србије. Гласници јављају са свих страна: Три кума ће све да одувају! Да им је додати четвртог кума што тихује, Вука Драшковића, тек би чудо направили. Остало је ситн ија боранија. Усуд је што којој год опцији да се приклонимо, не гине нам да будемо „модерна нација“. Решили празилуковићи да од нас направе баш модерну, грађанску нацију. Дефиницију шта суштински чини модерну нацију, па још на то и грађанско друштво, модерна елита остави у флуидима стратосфере, па не можемо ни обрисе дефиниције да наслутимо, провлачећи као дискретну назнаку да је ово слабовидје плод недовољне способности апстрактног мишљења, илити тупавости, нас сораба Божјих. Но, уз то, ускратише нас и за одговор на питање зашто се друге, несумњиво напредније нације од нас, тако чврсто укопавају у своју традицију, не одричући се ничега