Постови

Приказују се постови за новембар, 2015

МЕДИЈСКА БЛОКАДА И САМОБЛОКАДА

Слика
МЕДИЈСКА БЛОКАДА И САМОБЛОКАДА У  Београду су ових дана ДСС и Двери одржали трибину о медијској окупацији Србије . Говорници Ђорђе Вукадиновић и Драган Чабаркапа су још једном скицирали у главном свима јасну ситуацију, међутим нису покушали да се издигну изнад схоластичке површности наше стандардне „политичке аналитике“. Након описа механизама којима Вучићев режим контролише српски медијски простор, Вукадиновић је изнео и могућности како пробити медијску блокаду. Прва могућност је улазак руског фактора. Но, пошто је то слаба нада, Интернет је узет као реално најјаче средство пробоја. Друга нада јесте интернет с обзиром да они који се информишу преко интернета, уопштено имају здравији и шири преглед политичке сцене у Србији од људи који информишу преко телевизије и штампе. Окосницу гласача СНС чине старији и мање образовани бирачи, али пре свега људи који се информишу са медија под контролом режима. Број корисника интернета у Србији је у сталном порасту, што дугорочно м

РИНГЕ РАЈА У АЛЕКОВОЈ РУПИ

Слика
РИНГЕ РАЈА У АЛЕКОВОЈ РУПИ "Петрова рупа" - Голи оток Петрова рупа беше најгори, изоловани део логора Голи Оток. Kомад увезеног пакла у конц-логору за најтврдокорније "ибеовце". Или, како је описивао без казне покојни Јово Kапа, црногорски зеленашки фронтмен у Београду, "мало неусловнији део комплекса за кажњенике". Та нијанса условности доводила је до самоубистава, у недостатку једноставнијих решења, ударањем главом о камену ограду. Та дефиниција пакла сведена на атрибут "неусловнији", такође безусловно дефинише карактер титоиста, особито црногорских зеленаша маскираних у комунисте. Међутим, прича о Голом Отоку има главну мисао која јесте идеолошка "жица" геноцида над Србима. У конкретном случају владајући принцип "обраде" утамничених унутарпартијских противника се састојао у томе да су главни извршиоци мучења, илити стварања "нешто веће неусловности", били такође робијаши - најпре они који су најтеже поднос

ВРЕМЕ ЗЛА ВУКА ДРАШКОВИЋА

Слика
ВРЕМЕ ЗЛА ВУКА ДРАШКОВИЋА Вук Драшковић је у "Данас" објавио ауторски текст "Виртуелне победе Србије" . Затим су тај ауторски текст "уз дозволу аутора" пренеле "е-новине". Пристојан човек при чистој свести сигурно не би дозволио да се нешто његово објављује у таквом гласилу, нити "е-новине" имају обичај да објављују написе пристојних људи при чистој свести, сем да их напљују. Дакле, јасно је да је ствар трула. Но, ту је и кићење труле писаније епитетом "ауторски текст". Није баш јасно како било чији текст може бити неауторски. Ја замишљам да се овим посебним обележавањем жели истаћи да је у питању веома важно писмо врло уважене личности у којој се граду и свету саопштавају ствари од великог друштвеног значаја. Овај пут, ништа од тога. Вук Драшковић је човек моралних преокрета. Заправо, Вук Драшковић је толико морално испревртан, да се никако не може прихватити да је у питању личност од ауторитета и интегритета чији би

УДБА КАО СУДБА

Слика
УДБА КАО СУДБА Објаснили на "Данас" кроз прекаљено перо Светислава Басаре како се треба борити против растућег терора у Европи. И дабоме, спасоносна антитерористичка модла пронађена је у систему ОНО и ДСЗ СФРЈ, са ударном песницом на челу познатијом као УДБА. Објаснио Басара: "...Може о бившем СФРЈоту мислити ко шта хоће, али једно му се мора признати: била је то земља у којој - поглавито захваљујући доктрини ништа нас (осим нас) не сме изненадити - тероризму нису цветале руже. Било је неких покушаја, није да није, неки су чак били и успешно реализовани, али углавном су сасецани у корену. Давних година је, тако, извесни Миљенко Хркач, усташки емигрант, поставио бомбу у биоскоп "20. октобар". Било је ту жртава. Али после их више није било. Српски биоскопи брзо су постали једна од најбезбеднијих места на свету. А Хркач, Хркач је промптно сафатан , још промптније осуђен и постављен пред зид. Удба је, међутим, отишла и корак даље. Није се она, на подоб

ПОМОДНА СУЋУТ

Слика
ПОМОДНА СУЋУТ Након напада арапских терориста на Париз, који је уследио због крвавих напада НАТО на арапске земље, који су били изазвани нападима арапских терориста на Западну демократију, итд... уследила је ерупција урбане емпатије са страдањем француског народа. Почело је утркивање јавних личности ко је ганутији. Из Владе је наређено да се три дана (?!) заставе спусте на пола копља. У току је опште фарбање фејсбука, а у знак жалости вештом техником је направљено да здање Скупштине Србије добије изглед циркуске шатре. Трезвенији људи су указивали да нисмо испољавали ни делић сличне "емпатије" у случајевима много тежих и крвавијих терористичких акција. Посебно је уочљива потпуна тупост нашег крем-друштва када су Руси били жртве. Што нас Руси више бране, наша елита све тупља за њих. Што нас са Запада презривије газе, ми смо више уз њих у њиховим "тешким тренуцима", који су (тешки тренуци) у суштини колатерална штета политике коју в

ЦЕНЗОРСКА КОНФУЗИЈА

Слика
ЦЕНЗОРСКА КОНФУЗИЈА Цензори у магли Није нам се мастило осушило на папиру од прошлог писања о Ђорђу Вукадиновићу, а ево нас опет са новим критичким освртом. У свом новом чланку Вукадиновић се бави гласањем о пријему "Косова" у УНЕСКО . Било би све то сасвим у реду да није поново покушао да нам протури на фин начин, ситно калуђерски, Вука Јеремића као патриотског Титана међу српским дипломатама, а његове критичаре као мишеве изашле из српских "жутара". Поштованог Вукадиновића сам покушао подсетити на неке кључне ситуације, које га демантују. Пошто је на НСПМ дозвољено 1000 карактера у једном коментару, морао сам свој коментар поделити на пет делова:   1. Ђорђе Вукадиновић: ...својевремено је из медијских кругова блиских како овој тако и претходној власти пакосно мерена километража Вука Јеремића и његових сарадника и пребројаване звездице њихових хотелских апартмана. И сложно су га черечили и тзв. „патриоте“ и „грађанисти“. Али зато, уз све