БРАЋА ПО БУЛАЈИЋУ
БРАЋА ПО БУЛАЈИЋУ /Двадесети дан самоизолације/ Орвел нас је научио да "ко контролише прошлост, контролише и будућност", док нас је Гебелс научио да је од прворазредног значаја у тој контроли филмска индустрија. Тако је под Титом настао особит жанр "партизанског филма" у коме се на парадигми вестерна у главном "црвени каубоји боре против брадатих индијанаца" (Димитрије Војнов). Ми се нећемо бавити уметничким вредностима те групе филмова, нити превише улазити у детаље. Трудићемо се да будемо концизни. Знамо да су сви ти филмови одреда фалсификати - историјски, етички, емотивни и финансијски. Нико не зна колико је снимљено партизанских филмова (касније и ТВ серија), нити колико су коштали. Вероватно је у питању пар стотина остварења, тако да су заступљени сви аспекти прекрајања историје, и сви крајеви државе и племена су добили део партизанског хероизма, макар у реалном времену беху најтврђа нацистичка упоришта. Посебан парадокс је да су два