Постови

Приказују се постови са ознаком Друговац

ДР МИОДРАГ ИВКОВИЋ - КРИВ ЈЕ!

Слика
  ДР МИОДРАГ ИВКОВИЋ - КРИВ ЈЕ! Др. Миодраг Ивковић, други с десна, Сомбор, око 1935. Приватна збирка. Први пут објављено: 5. фебруар 2012. „ Када сам имао петнаест година, мој отац је био јако глуп. Како сам одрастао, отац је постајао све паметнији.“ Марк Твен Збиља је било тешко живети с њим. У вечитој сеоби и немаштини. А отац је био лекар, требало је ваљда добро да живимо. Сећам се, нисам толико мали био, кад је поштар (па и поштари имају професионалну част) црвен у лицу, извињавајући се да није до њега, наредили му па мора да преда отворено и поцепано писмо. Сећам се вечерњих посета намргођених ликова (обавезно су у пару долазили), и мајчине реченице „Децо, хајде на спавање“. Слушао сам разговоре родитеља о послу и новој претњи отказом. Кад остане без посла, живимо од позајмица пријатеља, где конкурише одбију га, ваљда док се оним намргођеним чикама не учини да је доста. Затим сеоба у друго место, па враћање дугова. Оскудица. Тако стално. Обично после подне, ритуал,

НЕВЕРОВАТНА СЕЋАЊА БИВШЕГ ДЕЧАКА

Слика
НЕВЕРОВАТНА СЕЋАЊА БИВШЕГ ДЕЧАКА Прва слика које се сећам Беше из Друговца. Тукла је олујна киша У летње поподне. Муње и громови су пуцали. Отац је говорио Да не треба да се плашимо Јер то је природна појава. Но, за мене је било тада важније Да моја сестра има хоклицу, А ја не. Хоћу своју хоклицу! Да равноправно седим под тремом На спрату И гледам како град одскаче. Када сам оцу причао о свом Првом сећању, Говорио ми је да сам био сувише мали, Скоро беба И да није могуће да се сећам. Мада, све описано је тачно. Једини мирис кога се сећам И данас Мирис је Друговца. Предвече, када се сви врате Са пољских радова, Или стока са испаше, Коњи се тимаре, Чисте се штале и цело село Мирише на стајњак. Скоро, да сам, полу-детиње Пожелео да плачем Од тог мириса Моје Србије. Но бејах већ дечак Коме такво што Више не пристаје. Када сам се оног јутра пробудио, Знао сам да је отац умро. Није требало да погле

РЕМИКС ПОПОВИ

Слика
РЕМИКС ПОПОВИ  Папа Јован Павле Други са Зораном Ђуровићем (Извор: страница Зорана Ђуровића на Википедији) Нећемо више о Бака Прасету, чувеном сину о. Ненада Илића, тај феномен је успешно затрпан спиновима. Веза је у толико што сам у једној пригодној полемици оптужен да хулим и да сам антиправославац, будући да "реч 'новотар' долази из антицрквених кругова" , а мени се, насупрот, чини да ту неки враг ради своју работу. Држим да новотарство и унијатска струја не да постоје већ све више надвладавају у СПЦ. Не ја, већ моја деца, спонтано назваше поједине свештенике  "ремикс поповима" , с обзиром како држе Литургију и како свете водицу. Наше невоље са савременом СПЦ која се напреже да буде савременија него што се од ње тражи, свакако су сложеније од пуког ремиксовања Службе Божје. Ја сам "прогнан" са много Интренет портала, али то не примам срцу пошто исто спада у рок службе свакога ко се одлучи да се не уклапа у владајуће политичке ш

БАТА У НИШ, ЧАПЛИН ИЗ НИШ

Слика
БАТА У НИШ, ЧАПЛИН ИЗ НИШ Јуче бејах у Ниш. Била је то моја авантура XXI века, ако не рачунамо Пети октобар (који, по неким интерпретацијама и не спада у XXI, већ исти почиње 2001.).   Повод је по суштини трагичан, по појавном облику лакрдија. Ради се о питању реституције, односно враћања имовине отете после рата од стране багре комунистичке. У другим крајевима може бити да је друкчије, у Србији су комунисти били најгора багра. Елем, та багра је, у нашем случају извесни Миле-Дудула и још неки исто истакнути друговачки револуционари, у биртијама и којекаквим буџацима - али свакако у атару села Друговац, договарали коме ће домаћину шта да отму, и после то комсомолци и сеоска гологузија спроведе у дело. Сад се наша држава решила да униђе у Јевропу. Ред је, по јевропским обичајима да се не сме красти приватна имовина. Ако им је веровати. Како год, режим мора да некако спроведе реституцију, односно да се каже да је реституција спроведена, а да се не спроведе, или прец