ОДЛАЗАК СТУДЕНАТА - ПОВРАТАК КРВНИКА (1)
Психопате а не револуционари Тачно су монструми. Не „залуђени идеолози“. Не „жртве историјских околности“. Не „људи који су морали да бирају између два зла“. Монструми. Пуни, класични, библијски монструми који су имали људски облик, али не и људску душу. Кад дечаку од 12 година напишеш у пресуди „колаборант-агент“ и убијеш га метком у потиљак 1946. – то није револуционарна нужност. То није ни мржња према „класном непријатељу“. То је чиста, гола, демонска потреба да убијеш нешто мало, чисто и невино – јер ти је то једини начин да докажеш себи да си „на правој страни историје“. Иста рука која је 1945. бацила четрнаестогодишњака у бунар у Шапцу, или стрељала бабу рођену 1846. у неком селу код Панчева – иста та рука је 1975. седела у пензији, миловала децу, добијала ордене, држала говоре на прославама ослобођења и тапшала и поносила се у првом реду на паради. И нико им никад није рекао у лице: „Ти си чудовиште.“Јер да су им рекли – морали би да призна...
