НИМБУСОВ ПОДРУМ

Архива Бр. 37. Први пут објављено 11. 6.`13 у "Србијанском гласу" Мали је леп, способан и има тату. Гузоњин син. Чаршија је одахнула. ДС Београда је добила новог преś(шј)едника. Кумић Бориса Тадића који се, необично за Црногорце, пришљамчио уз конкурентску шквадру са другог краја Динаре Драгана Ђиласа, док је на резервном положју уз „тадићевце“ остао тата Зеко Божовић. Балша је победио Драгана, али Божовићи ни у ком случају нису могли изгубити. Београд је и даље затрпан динарским одронима . Ко је Балша Божовић? Син Драгослава Зека Божовића, некадашњег гориле и шофера Зорана Ђинђића а касније народног посланика ДС, који је посланичко место "као ђедовину" оставио у аманет сину Балши. У богатој и динамичној биографији пуној погибељних опасности, (нарочито у мрачним лавиринтима српског спорта), током убрзаног пењања друштвеном лествицом, стигао је Зеко до директора фирме "Србија никл" која је добила дозволу за истраживање руде никла у Срб...

Архива Бр. 36. 20-7-`12. У понуди је летњи хит из сатиричне продукције „e-novine“, лидера у сатиричарењу & лелекању над српским злочинима на простору Западног Балкана. У питању је тренутно тема број један – Устав Србије. На својеврстан духовит начин, талентовани млади сатиричар Tomislav Marković , пред којим је несумљиво блистава каријера нарученог сатиричара, измешта тему из сувопарног правног оквира у простор пљуваонице и мародерског сакаћења сопственог народа, што је, признаћемо, одраз велике интелекуалне храбрости и бистрине ума. Већ првом реченицом, ТМ нас уводи у фабулу козерије: Polazeći od zločinačke tradicije srpskog naroda Затим следи серија „параграфа“, све врцавији и духовитији један од другог. Па тако налазимо на скоро генијалне хуморне конструкте... Pokrajina Kosovo i Kleptohija je Republika Srpska neotuđivi ratni plen Srbije Republika Srbija je država svih Srba i svih građana Srbije koji se osećaju kao Srbi, zasnovana na vladavini prava jačeg i ...

  Историја је завршена. Нема више ничега. Ми смо лешинари који гракћу над мртвом земљом. Архива Бр. 35. 27, ФЕБРУАР 2023., ДАН ПОСЛЕДЊИ Вучић је јуче, 27. фебруара 2023. предао Косово и Метохију. Прихватио је предају свега српскога. То је коначни биланс његове политике. Кажу, потписаће у марту, вероватно о годишњици почетка агресије НАТО на Србију 1999. Не мора он у крајњој линији ништа да потпише. Бићемо третирани као да је крвљу нашом потписао. Његова се не рачуна  — хлапи одвећ брзо. Ако потпише, бонус може бити да са Куртијем у пару буде кандидован за Нобелову награду за мир. То је понуда која се тешко одбија. Но, одбити њихово обећање да му неће ништа ако пристане, понуда је која се не одбија. Јуче Маћедонију, данас КиМ, сутра РС, прекосутра Рашку и Прешево, затим Војводину, успут руднике, воду, земљу. На крају ће, кад му преситом и умрсаном досади, само рећи "Збогом, урадио сам шта сам могао. Ко може боље, ево му га!" Што је најцрње, и за мене лично неподношљиво, што ка...

  Док трају борбе фудбалских титана Архива Бр. 34.  Први пут објављено:   12. јули 2014. Српски културни клуб У току су завршне утакмице Светског првенства у фудбалу у Бразилу. Уз помоћ моћних напредних технологија репортер нас у „реалном времену“ обавештава да је већ трећи пут Аргентинац Ди Марија истрчао своју деоницу у акцији брзином од скоро 32 километара на час. Да бисте разумели, ни Усаин Болт, у копачкама и на трави, везан за реаговање на промену ситуације коју интелектом мора да схвати и антиципира њен развој, а не реакцијом на глупи пуцањ ћорком из пиштоља, не би могао да постигне толику брзину. Није ово „најстрашније“ што се проблематике брзине у фудбалу тиче. Неки фудбалери могу у идеалним условима да развију брзину преко 35 км на сат [1]. Реалност је да у Србији данас нема атлетичара-спринтера који на тартану у шпринтерицама може приближно ономе што могу најбољи фудбалери света у копачкама по трави. Да би се одбранило ригидно схватање фудбала у нас, ...