НИМБУСОВ ПОДРУМ

Студенти против хашких пресуда, београд 4.12.2012. Има свако право на наду. Тако сам се ја те давне године понадао да још има наде, да вреди веровати, и да је наша нада у младима. У међувремену, свака нада је ишчилила. *** АРХИВА БР. 26. 05-12-12 Забезекнута проеуропска курајбер-елита гледала је данас масовни бунт српске интелектуалне младости против хашке тираније, под којим су стењали учмали градови. Еуро-пандурски креационисти су могли са горчином само да констатују да народ, студенти посебно, нису онаква ресетована титоистичка политичка стока, каквом су мислили да су га (народ) издизајнирали. Горку неверицу заменио је бес. Студенти су им забили прст у зеницу ока, у врховно Светилиште, у Свети Сифилис – Хашки Трибунал. Уследила је другосрбијанска ноћ дугих носева. Кренуо је општи напад западњачких интелектуалних ренџера у најму на здраву памет. Бесомучно пендрекање истине. У последњих неколико сати другосрбијанска псина достигла је свој улт

Архива бр25. 03-02-12 Гледам пре неки дан „Београдску хронику“, тако нешто. Прилог о „предузимљивим“ службеницима општине Раковица. У општинском дворишту беше неки запуштен простор, па рекоше себи „Хеј, што не бисмо овде парк направили?!“ . И кренуше ударнички да крче парлог. У пола рада спонтано им сину идеја „Хеј, зар не би било добро овде забавиште изградити?!“ Што рекоше, то и учинише. На до јуче бескорисном простору никло је супер-модерно забавиште. Уприличише и помпезно отварање објекта. И, питате се шта ту није у реду. Не, није и не може бити у реду... Јер они су забавиште направили за своју децу . Установа је намењена деци општинских службеника. Објекат направљен на државној земљи, државним парама. И ко ће да плаћа запослене у забавишту? Ето, таква је данашња Србија – неком мајка, неком зла маћеха. Србија је тако мала земља, са тако екстремно израженом, суровом, сегрегацијом. Ми смо друштво брутално уређено у касте. Унутарсрпски апартхејд најбездушније се сп

  Predrag Azdejković Albanija legalizuje gej brakove Ђорђе Ивковић Архива бр24. 24. новембар 2012.   · Нешто мало са "Војводинакафе":   Odgovor: Parada Ponosa sunny kaže: u državi gde: - mogu da te pretuku zato što si malo drugačiji, i za to postanu idoli - predsednik abolira od istrage optuženog za milionske pljačke i daje mu podršku, a zvanično se zalaže za borbu protiv kriminala - policija ne sme da pita čiji je telefon koji zovu kriminalci, da ne bi naleteli na političara iz vrha vlasti i nadrljali - advokati ne daju da se proveri legalnost njihovog rada kontrolom prihoda preko fiskalnih kasa - ne postoji granica izmedju države i organizovanog kriminala - pljačke se prikrivaju pričama o rodoljublju - ubice i zločinci se slave kao narodni heroji - svaka vlast pljuje prethodnu, a zaboravlja da su isti godinama pod drugim imenima sedeli u vlasti - vlast zadužuje naredna pokoljenja do istrebljenja, a sve u ime bolje budućnosti - gde se izriče presuda pre optužbe - gde je

АРХИВА Бр. 23. 12-11-12   Прошло је деведесетчетири године од окончања Првог светског рата. Славе Французи и Енглези „Дан примирја“, па би и ми некако, стидљиво и потиштено, да се придружимо. Како да се придружимо достојанству прославе великих држава, ондашњих наших савезника, за које нисмо сигурни колико су својим политикама допринели смрти више од милион Срба од аустро-немачких и бугарских топова и вешала, арнаутских заседа или тифуса? Како другачије него на нама својствен начин – имитирањем. Каче наши сурови пријатељи на ревере имитацију неког цвета који је за њих симбол херојства њихових ратника. Кад они каче, и ми ћемо. Избор је пао, претпостављам, по окаснелој наруџбини из кабинета Председника републике, у дизајнерској радионици неке ПР агенције чији креативни сарадници слабо кореспондирају са српском војничком традицијом. Тако је у временској стрци изабран пандан енглеског цвета, Наталијина рамонда . Цвет-феникс, па још краљевски, добар штос, закључил

Заборављени стари ас који ради из потаје Користимо најновије предизборне прилике да се подсетимо на старог транзиционог аса... АРХИВА Бр. 22. 20-02-12 Српски циркус креће на још једну турнеју. У сваком селу, крају, хаустору, имаћемо прилике да гледамо и слушамо исте надриполитичаре, квазидржавнике, оберкурве, велеиздајнике, лумпенпролетере, ријалитипаразите, архититоисте, генетске профукњаче и лопуже. Гледаћемо исте испране и стањене кулисе префарбане у "Етилену"; исте билборде једнаке онима за пасте за зубе, крилате улошке и за простату чаробне таблетице. Те билбордер-креације странке размењују међу собом као некад што су дечаци размењивали сличице фудбалера а девојчице салвете. Исте брадате жене, кепеци и наказе инцестних оргија ће истим бенавељењем и кревељењем покушати да намамче смалаксали и истрошени народ на још један круг двојком трамвајем званим жеља. Сасвим нехајно и БДВ театралне накараде ће поменути да се свака вожња плаћа, макар била бесциљна и испр

  АРХИВА Бр. 21. 26-10-12 Скоро да су искренији лажни еуропејци, заправо усташе и мађарони у изградњи. Ми смо непријатељи, и тако треба да буде. Зато, не мари кад ме називају „патриЈотом“, „клерофашистом“ и слично. Да ме нешто похвале, запитао бих се где сам погрешио. Мучније је са лажним патриотама. И за њих сам „патриЈота“ и „клерофашиста“, али то сматрају из наводно супротног рова. Веле да то раде зато што су праве патриоте, а ја издајник. Људи су такви кави јесу. Једини мој „грех“ је што сам обома препознао мимикрију. И, сваког дана, догађаји ми дају за право. Ево врлих „патриота“, ових дана се бацили на обележавање Кумановске битке и ослобађања Старе Србије у Првом Балканском рату. Али, да нам они све објасне како је шта и зашто било. Не сме ни случајно да прође нека интерпретација несагласна са њиховом, удбашком, причом. Некако се, на муку, сетисмо тих херојских дана од пре равно сто година. А ја бих подсетио, у помен неумрлих јуна

    АРХИВА Бр. 20. 03-01-12   Најмодернија парадигма модерне Србије је „културни образац“. Под силином незадрживог налета светског модерног времена, српску културну каљугу је запљуснуо „нови културни образац“. Овдашњи власници тог неухватљивог феномена сабрани су у бункерима које називају  „Оазама нормалности“. Ово ће рећи да који се за вакта није в Сербије докопао наречених оаза има духовно скапати страшно патећи у срБској патиЈотској пустолини. Истина, наши нови културни образовци су докрајчени Срби, али недовршени Хрвати. Док су стигли да искоче из Титиних пиуњерских марама у културни модел мултикултуралности Уједињене Европе, кад сапунски балон поче да пуца. Немци први рекоше: Нема више мултикултурне Немачке! Ко неће да буде Немац, или да напорно ради да постане Немац, м`рш у Ковиљачу. За њима Французи. Енглези, у свом маниру не рекоше, само урадише. Успут, залисци лепо зачешљаних пиуњерских косицa и локне наших ново-културних образоваца за школске приредбе, се оп

АРХИВА Бр. 19. 21-01-11. ЏЕЈ-КЕЈ баца Србију под штиклу. Својим реским ударцима растура све конзервативно и националистичко што дође на дохват оштрог косира њених колумни. О фејсбуку да не причамо. /НАП за неупућене: У то време Ј. Карлеуша се прочула по бритким левичарским колумнама које је писала у листу "Курир". Тада се прославила констатацијом "Мозак је мој полни орган!" . Сумња се међутим да је писац из сенке тих колумни Џеј-Кеј био славни Светислав Басара. Када су гласине почеле да добијају на снази, Џеј-Кеј је изненада прекинула своје журналистичко ангажовање. Када ће му се вратити за сада се не види./ Она се храбро и без остатка ставља се на страну угњетене геј-популације. Одушевљена геј-популација оличена у угледном удружењу “Loud & Queer” јој додељује годишњу награду за подршку геј популацији. Свечана академија тим поводом одржана је у престижном клубу “Havana”. У бјеседи приликом примања угледног признања ЏЕЈ-КЕЈ је изјавила да је ов