Постови

Приказују се постови са ознаком сећање

КАД САМ СЕ ДРУЖИО С НЕМАЊОМ ДЕВИЋЕМ

Слика
  Извор илустрације:   Праштајте господо мени грешноме. Не умем друкчије. Бар не на дужи рок. Опростите на изражавању, држим да је суштина кратког текста скромних амбиција важнија. И би, као што пророковах.   *** О Немањи Девићу , мејнстрим хисторику нове грнерације, а старе школе. Ђорђе Ивковић 31. мај 2013. Ах, како се муњевито губе пријатељи. Лепо сам замолио једног пријатеља за помоћ, а он ме из места, у року 2 секунде, избрисао из пријатеља и заблокирао за сва времена...  Ево шта написах другару и земљаку Немањи Девићу: Поздрав земљак. Дај помози. Ди ти је она фотка ди си се сликао са два америчка гуланфера / НАП: МАРИНЦА/ и њиним заставама? Треба ми, остало имам. Пишем нешто, да ти се најебем карактера и тебе и таквих. ЈБГ демократија. Где год погледаш нека политичка џукела а иза вири Девић. Па греота да се не овековечи, кад ти будеш испред, а иза тебе буде чучао неки нови Девић. У напред захвалан, твој земљак, патриЈота, гадафијев талибан и фудбалс

МЛАДОСТ, ЛУДОСТ, ФУДБАЛ, ПОТОП, БУРЕК

Слика
  Овако је било... Били ми подмладак, тамо неке 1968... Јесењи кишни дан. Лупа раном зором на врата Раша Поштар, наш тренер. У та доба није било државних телефона, некмоли мобилних. Тренер жури по селу и скупља екипу. Раније нам је речено да нећемо ићи на утакмицу јер нема превоза. У последњи час Раша се снађе, добри људи помогну, и тако нам организују да редовним линијама градског аутобуса одемо у Сремске Карловце на мегдан љутом противнику Стражилову. Ја се на врат - на нос спремам. Виче мајка ниси ваљда луд да по оваквом времену идеш на утакмицу?! Не слушам је. Види и сама, па се повлачи на другу линију одбране...Чекај да једеш нешто...Како ћеш гладан цео дан...Немам времена. Па обуци се топлије... Какви, добро се нисам поломио у журби. Паре нисам понео, којих у осталом у кући није ни било. Скупимо се на станици у последњи час. Из кафане преко пута неки јутарњи абонент добацује злурадо "Што идете добићете десет комада!" Нисмо баш сви на окупу... Мајсторе чекааај! вичемо шо

КО СЕ СЕЋА ХЛАДЊАЧА?

Слика
  "Наша Борба" је 19.7. 1995. је објавила делове иначе немуштог извештаја о стању људских права у бившој Југославији специјалног изасланика Комисије за људска права Тадеуша Мазовјетског. Извештај се односио на "догађања" у БиХ и Западној Славонији. Из новинског написа пренећемо само Наслов и антрфиле. КОНВОЈ СМРТИ НА ПУТУ ЗА ЗАГРЕБ Између 2. и 4. маја хрватска војска преузела је операцију чишћења у околини Окучана. Тврдило се да су примећене машине за хемијско чишћење, да су тела погинулих стављена у камионе, да је поуздани извор потврдио да је конвој хладњача примећен 3. маја на путу за Загреб . У време када је међународним посматрачима дозвољено да посете ово подручје, сви трагови су уништени. Сећа ли се неко хладњача из Западне Славоније?  

ПОЗДРАВ ИЗ ЈНА

Слика
ПОЗДРАВ ИЗ ЈНА Први пут објављено 01-04-11 Српске војске одавно нема. Уместо ње, подвалили су нам ЈНА. Ишли су младићи у војску возом, певали „Ој машино сломила точкове, што растављаш најбоље другове...“, писали писма како је тешко или како је супер друштво, патили за мамином храном, проводом са другарима и, не патили већ јаукали, за девојкама...На крају би рекли „Ја сам часно одслужио“... Ја сам војничка писма сачувао. Између реченица о темама које су интересантне само уском кругу, провлачиле су се и опаске које су одсликавале какво је стварно стање у држави, много другачије од онога што је приказивано на (за војску обавезном) ТВ Дневнику. О томе је у овим цитатима из старих писама у главном реч, уз тек по неку шаљиву приватност. Пошто мојих писама нема, да додам своја искуства: Оружје сам задужио други дан након доласка у касарну, зато што је била велика криза на Бугарској граници. Затим је умро Тито. (Или је само Тито умро у илегали... ко ће знати...) Из војске сам каснио

СИНОВИМА ТВОЈИМ КАЗАЋЕШ

Слика
СИНОВИМА ТВОЈИМ КАЗАЋЕШ Амерички новинар Пол Фортије Џоунс је направио ову фотографију 1915 год. на железничкој станици у Ваљеву. Према његовој причи која је објављена у књизи „With Serbia into exile“.⁣ Овај малишан је имао три златне звездице на еполетама, односно чин наредника. ИЗГОРЕЛИ У ЗАБОРАВУ Србе мучи синдром сломљеног народа. Не пораженог, већ сломљеног. Јевреји су свакако били најпораженији народ у Европи током Другог светског рата, па су из тога уздигли Холокауст како немерљиви светски геноцид и "антисемитизам" који громи свакога који каже реч против њих ма шта чинили. Што их није убило, то их је ојачало. Није ли логично да Срби имају право на сличан, заправо и јачи став по питању националног уништења и право на националну одбрану, будући да су трпели током целог ХХ века оно што су Јевреји трпели ипак само за време Хитлерове надмоћи у Европи? Коначно, Јевреји су се демографски опоравили од Холокауста, Срби не могу јер копне у непрекидном геноциду,

НЕВЕРОВАТНА СЕЋАЊА БИВШЕГ ДЕЧАКА

Слика
НЕВЕРОВАТНА СЕЋАЊА БИВШЕГ ДЕЧАКА Прва слика које се сећам Беше из Друговца. Тукла је олујна киша У летње поподне. Муње и громови су пуцали. Отац је говорио Да не треба да се плашимо Јер то је природна појава. Но, за мене је било тада важније Да моја сестра има хоклицу, А ја не. Хоћу своју хоклицу! Да равноправно седим под тремом На спрату И гледам како град одскаче. Када сам оцу причао о свом Првом сећању, Говорио ми је да сам био сувише мали, Скоро беба И да није могуће да се сећам. Мада, све описано је тачно. Једини мирис кога се сећам И данас Мирис је Друговца. Предвече, када се сви врате Са пољских радова, Или стока са испаше, Коњи се тимаре, Чисте се штале и цело село Мирише на стајњак. Скоро, да сам, полу-детиње Пожелео да плачем Од тог мириса Моје Србије. Но бејах већ дечак Коме такво што Више не пристаје. Када сам се оног јутра пробудио, Знао сам да је отац умро. Није требало да погле

МОМЕНАТ КАДА САМ ИЗУО ЈОВИЦУ

Слика
МОМЕНАТ КАДА САМ ИЗУО ЈОВИЦУ Јован-Јовица Будисављевић играч ФК "Партизан"-Београд   "Јовица Будисављевић, бивши играч Партизана, рођен је 1952. године, а за Партизан је наступао у првој половини 70-их година прошлог века. У Партизану није успео да се избори за место у тиму али је већи траг оставио играјући за Тетекс из Тетова." Свако има идола у детињству. Мој идол је био Јо вица. Проблем са паметном децом је што их роди тељи раније пошаљу у школу. Очекује се да тамо паметно дете издоминира . И, што се тога тиче, није ф алило ништа из перцепције мојих родитеља. Али, живот дечака је нешто друго. Кад си млађи, уз то кржљав, уз то "син буржуја" у партизанском окружењу, леле теби. А Нова Пазова је била управо такво окружење. Ма, немаш шансе . Е, т у је Јовица Будисављевић био другачији. Стварно, поставио се као заштит ник. Најјачи у разред у, најбољи ф удбалер. Уз то, и сам је био паметан, па му није требала никаква п одршка. Једноставно, штит