НИМБУСОВ ПОДРУМ

У току је Светско првенство на америчком континенту. Овај спектакл, због кога се десетине милиона жена бесно трће испред телевизора и постављају отворено глупа питања мужу на каучу, доживео је тоталну доларску ентропију. Принудна хидратација фудбалера по четвртинама утакмице, е да би се пустиле конзумерне рекламе за модерне кметове је, по мом мњењу и мишљењу неколико милиона гледалаца на трибинама, силовање фудбала у здрав мозак. Срозавање фудбала на ниво обичног америчког медиокритета зараслог у фотељу. Не би међутим фудбал био то што јесте да није управо филозофска супротност од глупавог америчког штапомлата олити бејзбола (за који су неки поносни српски патриоти тврдили да га је у Америку донео Михајло Пупин са идворских пашњака, а та игра чобанчића се звала „Шоре“ и играла се „палијом“ или „бечијом“ и „лоптом на бегање“. Срећом није. Сами су се досетили.) Фудбал се од свих других спортова разликовао по томе што је био природан. Судија са сатом и пиштаљком, помоћни са заставицом ...