Постови

Приказују се постови са ознаком Слободан Антонић

ВУЧИЋЕВА "РЕАЛНА КОНСТИТУЦИОНАЛНОСТ"

Слика
    Мића Поповић: Гвозден АНТОНИЋ: Вучићев гамбит Вели Професор: Вучићев резултат "заиста одличан" . Одличност резултата је питање ракурса из ког се резултат посматра. За Вучића и његове евет-ефендије тај резултат може бити одличан па макар постигнут, између осталог, наћеривањем непослушних "сигурних гласача" као марве на изборне кутије дуго после истека времена за гласање. За Србију такав резултат је поражавајући. Такође, оно што је неспорно, јесте и да су општи избори 2022, уз све недостатке, ипак били у већој мери демократски од скупштинских избора 2020 . -Каже Професор. Поштених избора у окупираној земљи са фашистичким или фашистоидним системом нема. Професор за тај јадац зна, али га нека блокада у синапсама спречава да се изрази. Под окупацијом и у фашизму бесмислено и грдобно наклапати о "мањој и већој мери демократичности избора", и "одличној победи" квислинга. Приказивање избора да су "мање-више демократски" је тек

БУБАШВАБЕ И ЦРВЕНИ ОРКЕСТАР

Слика
БУБАШВАБЕ И ЦРВЕНИ ОРКЕСТАР /Тридесетседми дан самоизолације/ Последњих дана нашим патриотским и пара-патриотским сајтовима се раширио нови напис проф. Слободана Антонића "Хитлер из нашег Твитера" . И овога пута аутор се бавио нашом аутошовинистичком елитом, овај пут осматрајући њен лажни левичарски и антифашистички карактер, истичући три основне функције њихових наступа: 1. Ућуткивање : кад прогласите неког за фашисту тиме га апсолутно дисквалификујете за било каква политичка права или за учешће у јавној расправи („с хитлеровским накотом нема дијалога“); овај тотални дисквалификатив служи да се опонент тотално стигматизује и ућутка; дакле, да се усмрти у грађанско-политичком смислу; 2. Замлаћивање : када маргиналну појаву прогласите централним друштвеним и политичким проблемом, тиме ометате, одвраћате и преусмеравате пажњу критичког мишљења на другостепене или чак лажне проблеме; преко антифа манекенства, на пример, левичари се у полуколонији гурају да се првен

КОЧА АНТОНИЋ - ВЕШТИНА ПРОИЗВОДЊЕ НАДРЕАЛНЕ ЗБРКЕ

Слика
КОЧА АНТОНИЋ - ВЕШТИНА ПРОИЗВОДЊЕ НАДРЕАЛНЕ ЗБРКЕ Коча на преговорима - петокрака, усташка капа, официр из немачке пратње и поглед надреалисте   Збиља, овај пут је Слободан Антонић (без конспиративног имена - Корчагин или тако нешто) затекао у неглиже-у своје фанове. Како да дају смисао чланку "Слободан Антонић: Не може Kоча бити херој, а Ратко злочинац ". Врло непријатно. Отуда, на другим местима наслов је постављен "Слободан Антонић: Чији Kоча?" Па се ту развија прича и ко се супротстави, издајник је. Проблем са овим уратком Слободана Антонића је зато што је комунистички, веринички, апостолски. Али, уз то, његов чланак је галиматијас какав ретко срећемо у иначе голубарнику спских аналитикуса. Чим су глодури мењали наслов, јасно је да нису сигурни у садржину чланка. Антонић је подизао у висове неке шупље фразе Кочине, а багателисао што је убијао људе. "...Кочу 1941-1945, заправо, треба посматрати као део оне   епске традиције српских офиц

О НАРОДУ КОЈИ ИДЕ НЕКУДА...

Слика
О НАРОДУ КОЈИ ИДЕ НЕКУДА... Поводом чланка Марка Танасковића " Зашто одлази „несхваћена елита” или патетични аутошовинизам" на порталу "Нови Стандард" развила се жива дискусија међу читалаштвом. Основна теза текста је да виђенији "другосрбијанци" одлазе из земље из пропагандних разлога. Тако патетично рекламирају свој атошовинизам. "„Беж’те децо, само што даље одавде”; „Kо последњи изађе нека угаси светло…”; „Пролеће је, а ја у Србији”; „Да живимо коначно као сав нормалан свет”; и сличне фаталистичке мудрости и самопонижавајуће фразе до те мере су се одомаћиле да смо постали попут извитоперених лудака који се мазохистички хвале и наслађују сопственом пропашћу." - Упозорава Танасковић. Затим истиче свој пример, јер се он вратио у Србију, а није морао. Има тога, али биће да је доста тога прећутао. Осим масе оних који су дали своју подршку, било је и оних који су били критични према аутору. Држим да није згорег издвојити их. Ту

ЦРВЕНО ВОЛИМ ТЕ ЗЕЛЕНО

Слика
ЦРВЕНО ВОЛИМ ТЕ ЗЕЛЕНО   Спасавање курира Ђурића на Космету, за које не знамо сигурно да ли је а кутна фаза наше ендемске психопатологије или заостали скеч Монти Пајтона, беше окидач за нову навалу медијск ог промишљања шта на м је? Ако нисмо кадри утврдити шта нам је, оно бар шта нам је чинити, какви год да смо. За оне тамо, преко четири метра високог плота, што се шире у минимум петс то антифашистичких квадрата које им је ђед у аманет оставио, дилем е нема: " Као и свакој кварљивој роби Србији је рок истекао и треба да заврши на ђубришту историје!". Њихових петсто квадрата не спада у Србију већ у Европу, тако да им је све од краја било јасно: расколчити се јер границе постоје само у главама болесника . Они те границе у својим здравим главама немају . Имају визионарске ветро-паркове и млинове са белом мељавом, плус минус сто милиона. Ч ети р и метара високе ограде око њихових антифашистичких дворова служе ради одбране од пучине и чувања старе антифашистичке ра