НИМБУСОВ ПОДРУМ

  Енциклопедија Југославије  – Крлежин главни злочиначки пројекат Агитпроп титоизма и самоуправног социјализма била је редакција Југословенске енциклопедије, од 1950. под Крлежином апсолутном владавином. Крлежа, са четири разреда гимназије и кадетском школом као једином квалификацијом, наследио је Ђиласов агитпроп – али са научним ауторитетом и далеко већом ефикасношћу. Према њему самом из 1952, Енциклопедија [1] је требала бити „компас за духовну навигацију“, да човек ношен револуционарним ритмом не лута по архипелазима романтичних илузија, већ да гради социјалистичку свест на „обогаћеном памћењу своје властите хисторије“. Тежиште је, дакле, било на том „обогаћеном“ – односно прекројеном – памћењу.  Крлежа је добио carte blanche да по франковачко-комунистичком калупу напише нову историју Југославије. Неуротични, кукавични пургер користио је цензорско право грохотно, са насладом и пакошћу. Преко Лексикографског завода и Енциклопедије извршено је систематско и...

КУЛТУРОМ ПРОТИВ НАРОДА И ДРЖАВЕ (3) "Свети ратници" - Манастир Манасија КАКО СУ СРПСКЕ СРЕДЊЕВЕКОВНЕ ФРЕСКЕ ПОСТАЛЕ "ЈУГОСЛОВЕНСКЕ" За време рата примитивне партизанске масе су певале "Носим капу са три рога и борим се против Бога!" Мислили су да им цркве више неће ваљати ни за шта, па су их рушили да би себи правили свињце и "преуређивали" их у штале и магацине. Није то било довољно. Убијали су свештенике више и суровије од сваког окупатора. Више од две трећине страдалих свештеника у току рата и првим поратним годинама, преко пет стотина њих, страдало је од партизанске руке. Довољно је поменути владику Иринеја Ћирића који је из мађарског логора Шарвар спасао 2800 деце и 180 мајки са малим бебама, а кога су комсомолци и комсомолке каменовали и газили цокулама 1946. У револуционарном заносу дакако. Који, занос, је биће некоме оправдање? Владика Иринеј Ћирић (1884-1955.) Међутим, свега три године касније њихова "револуц...