Постови

Приказују се постови са ознаком титоисти

ПИТА ОД МИНИСТАРА

Слика
 ПИТА ОД МИНИСТАРА   "Неће бити боље, Никад, никад боље, никад бити неће." Дис После вишемесечног тактичког пренемагања и држања пука у слаткој неизвесности, коначно су врховни карађози породили нову Владу Србије. Све смо знали у напред, па ипак је потиштеност завладала у делу још неотупелог народа. Гледамо, разлетели се министри-младенци по националним фреквенцијама да се аутују и прошетају нова министарска одела пред светом, штампа се распилавила, новинари отишли у песничке ведрине ("Ало": "Женска влада мафију напада" ), ботови махнито шаљу телеграме подршке по сајтовима, а ништа се заправо није променило. Клише је исти, остало је препреденост. Пошто се није променило, значи да је горе: Ко је пљачкао и крао, у будуће ће још безобзирније да пљачка и краде. Ко је огрезао у издаји државе, још безобзирније ће наставити путем велеиздаје. Ко се бахатио, излудеће од бахатости. Нема ту станке, преиспитивања савести, кочења у срљању, бриге за народ и државу, идеј

БАДЊЕ ЛУДИЛО У СИРИГУ

Слика
БАДЊЕ ЛУДИЛО У СИРИГУ Бадњи дан у Сиригу        Foto: printscreen Ако једно село може да исприча причу о националном конвертиству, то је Сириг. Сириг је основан, под заштитом Краља Александра Првог Карађорђевића, као место Солунских добровољаца. Тешко је наћи место у коме се витешки наш Краљ Александар тако темељно мрзи, више него у Сиригу. Нема места чијим житељима преци нису толико страдали од западних туђина, а да гаје тако простачки анимозитет према Србијанцима. У Сиригу, људи у себи имају још највише цца 30% српства, остало је аустроугарштина. Са тенденцијом опадања... српства у човеку, наравно. Нема места у коме се тако гејачки не ругају Православној цркви. Веронаука постоји у школама скоро двадесет година. Присутни су свештеници који могу сваког да подуче како се који православни празник обележава. Немогуће је незнање. Али, постоји, надмоћно, домаће васпитање. Тако перфидно ругање православљу и/или терање ината, не би смело да буде долично потомц

СРБИЈИ ТРЕБА БАТАЉОН СМРТИ

Слика
СРБИЈИ ТРЕБА БАТАЉОН СМРТИ Гледао сам руски филм "Батаљон". Нисам филмски стручњак већ, као обичном гледаоцу, чини ми се да су Руси у занатском смислу превазишли колеге из Холивуда. Сигурно да моје мишљење неће наићи на општу сагласност, нарочито код дела Срба који за инат не воле Русе. Но, уметничка и филмско-професионална линија филма и нису средишња тема овог скромног написа. Филм је заснован на истинитој причи о "батаљону смрти" састављеном од двестотине жена-добровољки, беспрекорних патриота, које су се под командом легендарне Марије Бочкарове херојски бориле против Аустроугара 1917. док су руску војску разарале бољшевичке протуве. Замислите двестотине Милунки Савић у истом строју, али негде на фронту 1941., док Титови комунисти роваре по војсци и пуцају у леђа најбољим Србима. Е, то је тема филма. Коначно, саму Марију Бочкарову су убили Лењинови зликовци 1922. зато што је до краја остала верна Русији и Цару. Ваљда најужаснију цену издаје свога