НИМБУСОВ ПОДРУМ

  Србоцид  „ Они нису идеалисти, нити историјски материјалисти, већ волунтаристи, утописти и манијаци, који са научним социјализмом имају исто толико заједничког колико неписмени са азбуком“. - Милица Ђурић Топаловић : „ Социјалистичка џунгла“, 1966. „ Тога дана, разумјеш ти мене, приведе се онај ко треба да се стреља до траншеје и скине се нешто са њега, то се нормално користило после за наше. Практично је било стрељање, разумеш ти мене, у потиљак из пиштоља. Приведено је, разумјеш, тој траншеји од једно четри стотине, пет стотина, мање није. Мени није успео нико да побјегне. Ја сам извршавао свјесно свој задатак.[...] Kад је рат завршен дошао сам у Ниш, дође вече, око поноћи, када сам задатке обично извршавао, некога да убијем зликовца, а сада нема никог, рат је престао. Изађем на улицу, лутам, немам кога да убијем. Она психоза не да ми мирно да спавам.“ - Сведочење "У камеру" једног остарелог партизана Отправник послова америчке амбасаде Харолд Шанц, посматрајући...

    Психопате а не револуционари  Тачно су монструми. Не „залуђени идеолози“. Не „жртве историјских околности“. Не „људи који су морали да бирају између два зла“. Монструми.  Пуни, класични, библијски монструми који су имали људски облик, али не и људску душу. Кад дечаку од 12 година напишеш у пресуди „колаборант-агент“ и убијеш га метком у потиљак 1946. – то није револуционарна нужност. То није ни мржња према „класном непријатељу“. То је чиста, гола, демонска потреба да убијеш нешто мало, чисто и невино – јер ти је то једини начин да докажеш себи да си „на правој страни историје“. Иста рука која је 1945. бацила четрнаестогодишњака у бунар у Шапцу, или стрељала бабу рођену 1846. у неком селу код Панчева  – иста та рука је 1975. седела у пензији, миловала децу, добијала ордене, држала говоре на прославама ослобођења и тапшала и поносила се у првом реду на паради. И нико им никад није рекао у лице: „Ти си чудовиште.“Јер да су им рекли – морали би да призна...

  Револуционари се претварају у студенте који  само хоће да уче У предвечерје Другог светског рата углед комуниста на БУ је компромитован и утицај је почео да слаби. Комунисти су отворено и снажно подржавали хрватски национализам, Мачека и формирање Бановине Хрватске. У Бановини Хрватској положај Срба је драстично погоршан,    Студенти су видели шта је дошло са Бановином Хрватском, чије успостављање су комунисти срчано подржавали.  Међутим,  ако су комунисти до тада највише нада полагали управо у ХСС и Мачека, споразумом Цветковић–Мачек и уласком ХСС-а у владу, њихове наде су се показале узалудним. Мачек не само да није ревидирао дотадашњи антикомунистички курс, већ је стварањем Бановине Хрватске он и појачан, а у сузбијању комунизма први пут се примећивало и учешће његових паравојних формација.    Пакт Рибентроп-Молотов из августа 1938. и комадање Пољске непосредно затим, сас-вим је оголело лицемерну комунистичку демагогију и лажни  антифа...

  Историја је завршена. Нема више ничега. Ми смо лешинари који гракћу над мртвом земљом. Архива Бр. 35. 27, ФЕБРУАР 2023., ДАН ПОСЛЕДЊИ Вучић је јуче, 27. фебруара 2023. предао Косово и Метохију. Прихватио је предају свега српскога. То је коначни биланс његове политике. Кажу, потписаће у марту, вероватно о годишњици почетка агресије НАТО на Србију 1999. Не мора он у крајњој линији ништа да потпише. Бићемо третирани као да је крвљу нашом потписао. Његова се не рачуна  — хлапи одвећ брзо. Ако потпише, бонус може бити да са Куртијем у пару буде кандидован за Нобелову награду за мир. То је понуда која се тешко одбија. Но, одбити њихово обећање да му неће ништа ако пристане, понуда је која се не одбија. Јуче Маћедонију, данас КиМ, сутра РС, прекосутра Рашку и Прешево, затим Војводину, успут руднике, воду, земљу. На крају ће, кад му преситом и умрсаном досади, само рећи "Збогом, урадио сам шта сам могао. Ко може боље, ево му га!" Што је најцрње, и за мене лично неподношљиво, што ка...