НИМБУСОВ ПОДРУМ

      Утакмица је била драматична. Да се играла у Лиги шампиона, не би више жара горело на терену. Младићи пркосни, орни за борбу, не помишљају на предају. Публика интензивна. Једна госпођа се склонила у страну и нервозно грицка семенке. Не може да се фокусира од нас — ти мушкарци само брбљају. Њен супруг грми к’о Свети Илија, земљу потреса. Коментари вршњака, по обичају, прави су бисери; невероватно је колико младост зна да буде луцидна.   Утакмица добија на усијању. Усијавању доприносе и судије — главни са четвртастом главом, сјајном ћелом као вазелином подмазаном и шиљатим ушима; његов помоћник један усранко, у вечитом раскораку између аута и офсајда. И тада... Затрк. Натрк. Набодак. Погодак! Гооол! Гоооооол! Гол! Осамнаестогодишњи вижљасти С. Ш., од другова оправдано због стила игре прозван „Магија“, уписује се у листу стрелаца. И шта се дешава... У налету еуфорије наш С. Ш. победоносно диже руку и — средњи прст! Кад то виде судија праведни, залете се са центра и...

„Футбал је искварио сиротињу. “ Некада су излазећи из школе са предавања гимназисти расправљали о великанима нашег друштвеног и политичког живота. Дивили се песничком генију једног Ђуре Јакшића, одушевљавали се критичким стилом једног Светозара Марковића, заносили се есејима једног Јована Скерлића... А данас, фаворити омладине постали су неки Глазер, неки Моша, неки Хибер, Пеза...   Ни стоти део омладине,која попут јата полеглих црних врана прекрили футбалска игралишта. па чак и плотове око њих,не видеше наше очи ни у једној читаоници. —  Горски Из старе штампе  —  о футбалу и мало око њега Светско фудбалско првенство у Америци и пратећим земљама управо је окончано, остављају нас забезекнутма пред моћном хипер-профитерском немани у коју је претворен спорт који је некад био тек "најважнија споредна ствар". Не тако даво, тек неких сто година уназад, мислећи људи су у футбалу видели неман која пре свега отима душе наше деце. Преносимо један такав напис, па процени...

Архива Бр. 37. Први пут објављено 11. 6.`13 у "Србијанском гласу" Мали је леп, способан и има тату. Гузоњин син. Чаршија је одахнула. ДС Београда је добила новог преś(шј)едника. Кумић Бориса Тадића који се, необично за Црногорце, пришљамчио уз конкурентску шквадру са другог краја Динаре Драгана Ђиласа, док је на резервном положју уз „тадићевце“ остао тата Зеко Божовић. Балша је победио Драгана, али Божовићи ни у ком случају нису могли изгубити. Београд је и даље затрпан динарским одронима . Ко је Балша Божовић? Син Драгослава Зека Божовића, некадашњег гориле и шофера Зорана Ђинђића а касније народног посланика ДС, који је посланичко место "као ђедовину" оставио у аманет сину Балши. У богатој и динамичној биографији пуној погибељних опасности, (нарочито у мрачним лавиринтима српског спорта), током убрзаног пењања друштвеном лествицом, стигао је Зеко до директора фирме "Србија никл" која је добила дозволу за истраживање руде никла у Срб...

Архива Бр. 36. 20-7-`12. У понуди је летњи хит из сатиричне продукције „e-novine“, лидера у сатиричарењу & лелекању над српским злочинима на простору Западног Балкана. У питању је тренутно тема број један – Устав Србије. На својеврстан духовит начин, талентовани млади сатиричар Tomislav Marković , пред којим је несумљиво блистава каријера нарученог сатиричара, измешта тему из сувопарног правног оквира у простор пљуваонице и мародерског сакаћења сопственог народа, што је, признаћемо, одраз велике интелекуалне храбрости и бистрине ума. Већ првом реченицом, ТМ нас уводи у фабулу козерије: Polazeći od zločinačke tradicije srpskog naroda Затим следи серија „параграфа“, све врцавији и духовитији један од другог. Па тако налазимо на скоро генијалне хуморне конструкте... Pokrajina Kosovo i Kleptohija je Republika Srpska neotuđivi ratni plen Srbije Republika Srbija je država svih Srba i svih građana Srbije koji se osećaju kao Srbi, zasnovana na vladavini prava jačeg i ...

  Борислав Пекић као затвореник, плакат за изложбу Извор: Википедија   Отпор „ И ко се не нађе написан у књизи живота, бачен би у језеро огњено." ( Откровење , гл. 20, 15) „ Ниједан човек није Острво, ... смрт ма кога човека смањује мене, јер ја сам обухваћен Човечанством; и стога никада не питај за ким звоно звони; оно звони за тобом."    ( John Done ) Окот Топлог Зеца До тада релативно мирна, мада напета атмосфера, наједном се променила. Најпре усамљени, а онда сложни узвици непознатих ученика , па онда, богами, и неких познатих, претворили су се у унисоно урлање из којег се, некако, могло закључити да се предлаже, па одмах прокламацијом и прихвата Т-ово избацивање из школе. У почетној фази урлали су само „гости“. Касније су им се придружили и домаћини, скојевци и активисти. Тек потом је хистеријом била захваћена — бара, како смо звали неопредељене, оне који су били на нашој страни, али то ничим нису смели да демонстрирају. Масовна хистериј...