БЛОГ ЂОРЂЕ ИВКОВИЋ

СИЛА НОВЦА У ФУДБАЛУ Сукоб који одавно тиња између најбогатијих европских фудбалских клубова и УЕФА кулминирао је ових дана у млаћење отвореним шакама. Салонска макљажа најсилнијих фудбалских посленика изазвала је велико узбуђење јавности.   О чему се ради? Дванаест моћних европских клубова намерило се да формира своју приватну Суперлигу у коју би приступ имала само фудбалска аристократија. Овим клубовима постојећи модули такмичења постали су претесни. Они, тврде лидери пројекта, хоће да спасу целокупни фудбалски спорт од пропасти. Они су уверени у „у лепоту тог пројекта, у вредност коју би развио до пирамиде, у стварање најбољег такмичења на свету". Kаже се да је одлука да се направи нова лига донета јер „млади људи више нису заинтересовани за игру". И још се каже: „Имамо све мање публике и све мање права, морало се нешто предузети. Сви смо уништени. Телевизија се мора променити како би се прилагодили". Дакле, све из алтруистичких побуда и у духу високих етичких стандар

"HAPPY WHITE WOMEN"     Аутор: Наташа Станојловић . Преузето са ФБ налога. ·   С времена на време поновим овај мини "експеримент", понукана причом са једним пријатељем Енглезом који ми је у више наврата говорио о агресивној глобалистичкој кампањи код њих која користећи сва доступна средства мас-медија, намеће наратив о токсичним "белим" мушкарцима (чега смо сви мање-више свесни), али и кампању која је усмерена директно на "беле" жене, тј. белкиње, где се потура конструкт да ће бела жена бити искључиво срећна са црнцем. Ако већ не са њим онда сама. Наравно, то има и свој назив и део је тзв. "anti-cancel" културе, што ми је мање битно. Форма није испред суштине.   Наравно, лимитирана простом чињеницом да не живим у Лондону нити на југу Енглеске где је он, те не могу да видим све те билборде, рекламе, часописе, емисије и остало где се агресивно намеће та прича белкињама, рекао ми је да се може опкладити да ако се у  претраживачу укуца поја

 ЗАНЕМЕЛИ ОД СТРАХОВЛАДЕ ,,Па нисам ја Цвијану, ни жена, а ни отац да бих објављивао да је он мртав“ - одбрусио је Александар Вучић на новинарско питање зашто се ћутало о смрти некада политичара високог ранга и најближег личног сарадника, Владимира Цвијана. Још је казао Вучић у вези овог жалосног случаја да је "у последње три године било најмање три случаја убистава - двојице из криминогене средине, и једног лица које је било адвокат таквим лицима, а сва три лица су била на 'мерама' полицијске службе ".   Беше већ давне 2010. године, тада Потпредседник СНС Александар Вучић поносито је представио нову аквизицију његове странке у силовитом успону, Владимира Цвијана , као једног од најбољих правника у Србији, творца 70 правних предлога и једног од најпризнатијих правних стручњака у Европи.   Претходно, на почецима своје каријере , Цвијан је уистину био експерт у развоју у области правне струке. Затим је заронио у политичку баруштину и постао део тима Бориса Тадића. На

ЦРНОГОРСКА ПОСТИЗБОРНА СТВАРНОСТ Фото: Спутњик   Након парламентарних избора у Црној Гори остало је врло мало наде да се Црногорци могу вратити свом, каквом-таквом, изворном српском достојанству. После градских избора у Никшићу и та слабашна нада све више бледи*. Узалуд онолики штрапац на Литијама, прозеблост и премор, Црна Гора је једнако Црвена Хрватска колико је била и пре Литија. О новој/старој стварности црногорској преносимо сведочења са изворишта, од црногорских аутора, онако како их они са горчином износе. *** МИРОСЛАВ ВЛАХОВИЋ - ГЕЏА : О НОВОЈ ЦРНОГОРСКОЈ ВЛАДИ Министру пољопривреде треба 63. падобранска, голооточка служба реда и Еф Би Ај да би сазнао шта се десило у Министарству, колико је покрадено и ко је крао. У исто време, у том министарству раде људи који једини имају, формално, искуства у раду на таквим пословима, те су неприокосновени фаворити у случају да се распише конкурс за пријем на иста радна и руководећа места. Идиотизам у који нас је увела "експертск

 ХРВАТИ, ВЕЛЕМАЈСТОРИ ЕТНИЧКОГ ИНЖЕЊЕРИНГА Фото: https://balkanskageopolitika.com/tag/ustase/ Хрватски народ се уздигао у врхунске професионалце геноцида и етничког инжињеринга, те њихов случај ваља подробније разматрати као најбољи европски образац како се то ради. Није разумљиво, нити има оправдања, зашто се хрватска геноцидност, иманентна њиховом националном бићу, коначно не констатује и за свагда не запише у српској народној свести. Истина, Срби више воле широку причу, описе, гусле, "словенску антитезу", од досадних статистика и сувих чињеница. Увек ће радије прихватити аргумент који почиње са "прич'о ми деда" од демографских података. Патетични гусларски аргументи, дедина сећања и словенска антитеза се управо због ослањања на широку емоцију редовно завршавају грљењем са сопственим убицом, и тако се ствара амбијент за нови циклус покоља. Кључна слабост аргументације "прич'о ми деда" је што је најчешће прича тачна у глобалу али није увек