Постови

Слика
О КУЋИ И УЏЕРИЦАМА
Пре неколико дана, у присуству највиших политичких чимбеника Србије и Хрватске, председника Александра Вучића лично, министра вањских и еуропских послова Хрватске Гордана Грлић-Радмана, представника хрватске заједнице у Војводини и новосадске елите, отворена је обновљена и реновирана кућа у Петроварадину у којој је рођен хрватски бан Јосип Јелачић. Кућа је затим предата у посед Хрватском културном вијећу.
Пратећи пригодни говори изразили су релативни међусобни статус. Док је Вучић помирљиво говорио о кључној важности односа Београда и Загреба, те је додао „Радимо на томе да Хрвати у Србији једнако воле како Србију тако и Хрватску, и радимо на бољем односу Хрвата и Срба“, Грлић-Радман је надмено оценио међусобне односе као лоше: "Отварање куће бана Јелачића у Петроварадину добар гест, али су односи Србије и Хрватске на минимуму", те изнео даље захтеве пред Србију, између осталог да "Треба дати задовољштину логорашима", како би односи достигли жељен…
Слика
"ИМА ЛИ ОВДЕ СРБА"?

Први пут објављено 09-21-11
Вест: четвртак, 15. сеп 2011
Руски амбасадор у Београду Александар Kонузин напустио београдски безбедносни форум, пошто је био незадовољан током расправе. Бринете ли се за судбину својих сународника, упитао је Kонузин негодујући што нико не поставља питања о актуелној ситуацији на Kосову. Руски амбасадор Александар Kонузин је гласно запитао „Има ли овде присутних Срба?“ ***
Чули смо како присутни негодују, видели смо како се "модератор" Иван Вејвода цинички смеје и видели смо како Kонузин, који није имао коме више да се обрати, напушта конференцијску дворану.
Са неколико реченица Рус је уздрмао нашу устајалу свакодневицу, као изненадни удар ветра.
У дворани заиста није седео ни један Србин, већ само представници окупатора и домаћи издајници. Можемо набројати неколико већ у јавности добро познатих имена са „другосбијанске“ сцене, режимских гуруа и оперативаца, и закључити да смо у праву.
Али, ко су у ствари ти људи који за туђ …
Слика
СИЛОВАЊЕ СРБИЈЕ
О срамном и трагичном путешествију Вучићевом у Америку прича је заокружена. Најконцизнију оцену дала је главна уредница “Русија данас” Маргарита Симоњан: „Не спрдајте се са Вучићем, и он и Србија су силовани тамо“.

Американци су скоро сигурни да су већ ту, у равни с Богом, још мало па ће и њега покорити, и није чудна њихово холивудско силеџијство.

Вучићу се међутим ни из ког разлога не може опростити што је дозволио силовање Србије.
Обичне људе је срамота. Дубоко су депримирани.
Аутошовинисти се наказно ругају, иако су и они силовани.
Опозиција ћути, свесни да би они поступали као и Вучић.
Најгоре су Вучићеве присталице...Цитирамо један коментар о српским пост-акцијама након вашингтонске калварије: "...Поражавајуће је. Више ни сам уопште не знам шта да кажем пред призором тих бића, која као мантру понављају једно име док су уједно пуни разумевања за велеиздају збиља џиновских размера коју спроводе соц-радикали, тј. управо милошевићевске снаге, удбашки криптокомуни…
Слика
КУЛТУРОМ ПРОТИВ НАРОДА И ДРЖАВЕ (4)

СРБИЈА МЕЂУ НИТКОВИМА


1. Дисциплинована естетика
Ако се резултати рата вођеног 1941–1945. године на тлу Југославије и ефекти послератне власти упореде са дефиницијом која револуцију схвата као „преузимање политичке власти, уз масовну употребу насиља, често ирационалног „насиља ради насиља“, од стране вођа једног масовног покрета, с тим да се та власт касније користи за отпочињање великих процеса реформе друштва“, мора се констатовати да се уклапају без остатка: то јесте била револуција, не рат из патриотских побуда. Друго је питање шта је из ње настало. А то је питање од кључног значаја. Све иде у прилог тезе да смо заправо имали посла са прикривеном контра-револуцијом, чији је превасходни циљ био замена победника Првог светског рата. Зато је Тито био у Србији и само у Србији тако радикалан и крвожедан, и зато су му били потребни инструменти тоталитарне власти. У Хрватској је политички амбијент био битно другачији те се култура у Србији и Хрватској не …