НИМБУСОВ ПОДРУМ

Policija rasteruje demonstrante u beogradu prilikom dolaska Ivona Delbosa, 1937, Извор: Машина Не број него сој Организација комуниста на Универзитету била је изузета од територијалне поделе и повезана по посебној линији с Месним комитетом СКОЈ-а за Београд. Због конспиративности у раду готово је немогуће одговорити на питање с којим бројем присталица је КПЈ располагала на Београдском универзитету. Број студената комуниста је до 1932. године порастао на 40, и тада се, можемо рећи формирају прве скојевске ћелије, док се сама организација КПЈ-а формира до 1934. године. Поред овога, комунисти и скојевци дјеловали су и преко марксистичких удружења којих је било три на Правном, по двије на Филозофском и Техничком и по једна група на Медицинском и Пољопривредном факултету. Ради јачања организације и ширења политичке платформе, основано је илегално партијско руководство Костуфра (Комунистичка студентска фракција) у јесен 1932. године, које је било у вези са Мјесним и Централним комитетом К...

                                    Protestni miting Ujedinjene studentske omladine 1939 . - Извор: Википедија Семениште "Најреволуционарнији студенти у Европи" Студенти универзитета у Мадриду и Београду, у деценији која претходи Другом светском рату, били су припадници најорганизованијих комунистичких покрета међу студентима на свету, након студената  Пекиншког универзитета. Студенти Београдског  универзитета дали су изузетно значајан допринос инсталирању Титове страховладе у Југославији.[ 1 ] Процењује се да је преко 5.000 недовршених и дипломираних студената Београдског  универзитета учествовало у партизанском покрету, док је њих 205 проглашено за народне хероје. Велик број припадника ове револуционарне студентске генерације није преживео унутарпартијске обрачуне  и Други светски рат. Међуратни револуционарни покрет на Београдском универ...

ИЛИ: КАКО СЕ БУРЛЕСКА СА ПЕВАЊЕМ И ПУЦАЊЕМ УЗДИГНЕ НА НАЦИОНАЛНИ ХЕРОЈСКИ МИТ И ДРЖАВНИ КАМЕН-ТЕМЕЉАЦ НА ПРИМЕРУ ВЕЛЕБИТСКОГ УСТАНКА   "Велебитски устанак" Као први покушај ослобођења Хрватске од колонијално-окупаторског српског режима, Велебитски устанак – 1932. представља кључ, без којега се сувремена повијест Хрвата никако не може разумјети у својој најдубљој еманципа-цијској димензији.                                           - Недјељко Кујунџић, 1992.                                               У том усташко-антифашистичком озрачју („први пуцањ у онодобни неправедни версајски поредак“) – изравно пред ВЕЛЕБИТСКИ УСТАНАК (1932.), као иначица стара хрват...