БЛОГ ЂОРЂЕ ИВКОВИЋ

  ЗНА ЛИ УОПШТЕ АЦА-ПРОПАСТ КУД УДАРА? Вучић је од Трампа добио пенкало и кључ "од ничега". Од г. Гренела је добио декантер или можда болничку мензуру. Заузврат је покуњено потписао збркани споразум , који, и тако "неконвенционално" састављен, србији само најцрње зло доноси.   Онда су му рекли да може да иде*.   Сећамо ли се, ако се уопште вреди нечега и сећати, као се дрчни млади радикалски лав Аца-Србин, сав узрастао од тестостерона и адреналина, у бурној фази расног агросексуалца, заклињао да се нећемо покоравати Америци ! Не! - рекао је чешљу и огледалцету. Не! - рекао је џодисању на травњаку Беле куће.   После је читао Константиновића.   Затим је читао Вебера.   И, гле, проживео је невероватну контемплацију!   Сад може и да клечи и да чека пред затвореним вратима Беле куће. Кад му се каже може стрпљиво да стоји и "мало даље" . Научио се реду, сазрео и постао бољи човек. Схватио врлину покорности. Стижу нас последице Вучићеве клечеће вашингтонске дипло

 ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ: УЗБУЊИВАЧИ СПРЕЧИЛИ НАПРЕДЊАКЕ ДА УГАСЕ ПОЖАР?! Пут Темерин-Сириг у реону пожара на Депонији (Сви снимци са ФБ странице МЗ Сириг)   Свашта се нама дешава, толика чудеса и невероватне невоље, да више немамо воље ни да се чудимо свакојаким малим и средњим људским лудостима са којима се срећемо сваког боговетног дана и морамо са њима да се носимо као да су здраве природне неминовности. Не чудимо се, некомоли да смо спремни да се супротставимо лудорији и безобразлуку. Ево ја мрзовољно покушаван да схватим бизарну ситуацију из моје локалне средине, вероватно јер тако нешто уврнуто и не може да се разуме у границама које одређује здрав разум. Елем, пред крај прошле године избио пожар на тзв "Сиришкој депонији", између Темерина и Сирига. Дим, пошто се диже са ђубришта, посебно је смрадан и штетан, опасност по возаче очита. Огласили се и брижни надлежни органи из месне заједнице: 23. децембар 2020.   · ОПРЕЗ НА ПУТУ! Поштовани суграђани, због пожара на општинској де

ПЕНЗИОНЕРИ И КОВИД Има три године како сам доспео у мировину . Међутим, одолео сам примамљивој понуди да се учланим у пензионерску удругу. Имају пензионери бројне погодности (којих никад није довољно колико су задужили ову земљу), но признајем да ми је удобније да живе сведоке изградње социјалистичког раја не гледам, макар пред изборе остајао ускраћен за зејтин, макароне и ђачку паштету. Био сам са тим горућим неимарима новог света у пионирској организацији, па сам био и узорити омладинац, довољно је то греха за један живот. Не морам под старе дане - у јесен живота што но се каже - да се гурам шњима око гајбе јабука повољно на три рате, бесплатних очних и шећерних прегледа, организованих излета "путевима револуције", такмичења на гулашијади, неизоставног шеш-беш домињања у пензионерском клубу где се служи лепа домаћа ракија јабуковача са 60% шпирита и претреса политика на нивоу идиота. Не могу да слушам церекање к êша, пардон, наших бака и дека, свему што се не уклапа у мед

  ФАМОЗНИ UNCLE BAS ПРЕЛЕТЕО ИЗ ДАНАС У КУРИР ИЛИ: ЗАШТО ВРУЋА СУПА ПРИВЛАЧИ МАЈМУНЕ? Светислав Басара, Марадона наш литерарни, писац чувеног дела "Фама о бициклистима" и власник опаке колумне "Фамозно", искористио је новогодишњу друштвену узбурканост за театрални дриблинг којим је "поломио кичму" својој ексклузивно-урбаној екипи, "послао их по бурек", и из "Данас" ушетао у "Курир".   Прелаз је изазвао снажно узбуђење у јавности који се још не смирује.   Курир је неупоредиво тиражнији и финансијски јачи па у Данасу не би могли задржати Басару таман да се сви у дукате претворе. Међутим, не иде баш све тако једноставно "на овим просторима" илити, да извинете на изразу, у Србији. У нашој друштвеној и политичкој констелацији, што ће значити при стању окупације, ни сви дукати западног Балкана не би били самодовољан разлог за селидбу. Сувише је Басара крупна фигура у номенклатури београдске котерије. Неко политички моћан

  "ОНИ СУ ЉУДИ КАО И МИ" Православна црква, Мајске Пољане крај Глине. Фото: Србија данас Тло у Хрватској још подрхтава. Ни ова несрећа није међутим потиснула хрватски шовинизам . Напротив, трус је покренуо ново надахнуће, као да Срби имају божанску моћ померања тектонских плоча па су читаву Банију померили двадесет сантиметара на исток, ближе себи а на пакост Хрватима?! Паралелно, "другосрбијанци", људи "широких схватања", "национално неоптерећени", бљују ватру на онај део народа који не дели њихова широка схватања и националну неоптерећеност, нити има трунку разумевања за увреде које стижу с ону страну границе и разума. У мноштву једнако одвратних аутошовинистичких узлета, издвајамо једно анонимно срцепарателно сочињеније : Браћо, Срби, стоко . Од мржње која вам исијава испод јагодица прстију и тог лудачког сјаја у очима који вас краси док постављате малициозне коментаре и карикатуре, не знам како можете да се надате том царству небеском које ва

ПРИЗЕМЉЕЊЕ МОНТЕНЕГРО ЕРЛАЈНСА       АУТОР: МИРОСЛАВ ВЛАХОВИЋ - ГЕЏА   Авиони Монтепркно Ерлајнса су били место првих, несигурних корака црногорске приградске сељаније у свет.   У њима је агресивни приградски елемент спознавао размере своје историјске победе. Димензије своје моћи и дражи афирмације унутар система диктатуре кој им је омогућавао ту скупу сељачку забаву за џабе.   Ја сам, живећи у Београду у време експлозије црногорског пројекта, био сведок нарастања нове класе и сазревања нове националне самосвести Црногораца.   Имајући превише слободног времена, дочекивао сам на аеродрому и развозио подгоричке викенд јебаче, српске политичаре, динарске партизановце, "навијаче зазвијезду", бизнисмене, делове црногорске административне булументе.   И моју мајку, са њеног последњег боравка у Лиону, код Вијалових.   Да и ја, као необавезно, провучем да је моја мама ишла за Француску и назад.   Авионом.   Има још један детаљ, који је антитеза описаној провали самопоуздања у Црного