НИМБУСОВ ПОДРУМ

Матица српска отказала је концерт оперске певачице и редовне професорке Факултета музичке уметности у Београду Катарине Јовановић само неколико сати учи планираног почетка 1. априла, и то због њеног учешћа на протесту испред зграде Ректората Универзитета у Београду претходне вечери, спонтано организованом поводом упада Управе криминалистичке полиције у Ректорат. Председништво Матице српске саопштило је да је Катарина Јовановић, “у узаврелој дневнополитичкој острашћености, учествовала у демонстрацијама и уличном перформансу у којем је певала песму изразитог персифлажног, инвективног садржаја са ставовима и оценама који подлежу неопходности озбиљних провера, укључујући и могућност санкција”. Нема спора, отказвање/забрана концерта је глупа и недостојна наше најугледније (или би бар тако требало бити) културне установе. Како бива, одмах су култур-перфеционисти и бојовници против државе о државном трошку, скочили у одбрану уметничких слобода а против "црних листи" које су так...

  Владо Дапчевић, 1938. Извор: АнтенаМ Камуфлирана реакција Најпре пада у очи једна контрадикција: Непосредно пред Други светски рат (1939) само једна четвртина београдских студената била је пореклом из социјалне средине коју су комунисти препознавали као потенцијалног носиоца револуционарног бунта (22% студената потицало је из сељачких породица, а тек 3% из радничких породица). Међутим, чињеница је да је револуционарни студентски покрет на Београдском универзитету након 1934. успевао да анимира преко половине студената. Како објаснити чињеницу да је значајан део студената, који су били пореклом из грађанске класе [1], снобови или деца пропалих бегова, дакле из социјалног миљеа који није био наклоњен идејама социјалне револуције, био ангажован у револуционарном покрету? Знатан број студената идејно-политички радикализовао управо на Универзитету, у додиру са студентима комунистима, и који су били мање отпорни на њихове психолошке манипулације...

Policija rasteruje demonstrante u beogradu prilikom dolaska Ivona Delbosa, 1937, Извор: Машина Не број него сој Организација комуниста на Универзитету била је изузета од територијалне поделе и повезана по посебној линији с Месним комитетом СКОЈ-а за Београд. Због конспиративности у раду готово је немогуће одговорити на питање с којим бројем присталица је КПЈ располагала на Београдском универзитету. Број студената комуниста је до 1932. године порастао на 40, и тада се, можемо рећи формирају прве скојевске ћелије, док се сама организација КПЈ-а формира до 1934. године. Поред овога, комунисти и скојевци дјеловали су и преко марксистичких удружења којих је било три на Правном, по двије на Филозофском и Техничком и по једна група на Медицинском и Пољопривредном факултету. Ради јачања организације и ширења политичке платформе, основано је илегално партијско руководство Костуфра (Комунистичка студентска фракција) у јесен 1932. године, које је било у вези са Мјесним и Централним комитетом К...