НИМБУСОВ ПОДРУМ

Извор: неокомунистички "Нови пламен" Директива: Пароле за ударничку 1948 годину: „Омладина гради земљу.“ „Учимо и радимо за социјализам.“ „Знање народу – напредак земљи.“ „Млади су градитељи новог живота.“ „Омладина у првим редовима обнове.“ „Кроз учење и рад у бољу будућност.“ „Ниједан неписмен у новој Југославији.“ „Радом градимо, учењем напредујемо.“ „Сваки ученик – борац за напредак домовине.“ „Студенти и омладина у служби народа.“ „Сваки положен испит — један ексер у темељима социјализма!“ „Студент који спава не гради Нови Београд!“ „Омладина учи, омладина ради, друг секретар извештај пише!“ „Ој студенти и сељаци, д руга Тита сви смо ђаци!“ „ Ко не учи дан и ноћ, неће земљи дати моћ!“ „Ко не падне три испита, тај не воли друга Тита!“ „Сваки студент ударник, сваки професор бригадир!“ "На часове ко не касни - елеменат је опасни!" „ Ниједан неписмени студент у новој Југославији!“ „ Данас књига, сутра лопата - т о је сан сваког ђака!" „Индекс пун, глава п...

  Прогони Ни ова песма, ни ове ноге Петнаест година имам. Задушнице су, 20. октобар 1944.године. Датум који ће у историју народа ући као дан ослобођења Београда, а у моју биографију као једно од најтужнијих искустава. Дуга окупацијска ноћ завршена је, али у овој соби, успоменама освећеној крипти мог детињства, још је полумрак. Прозори су затворени, завесе спуштене, бронзана хетера из голе руке не расипа светлост. Струје нема. Кадаверичан сјај карбидне лампе додирује лице пријатеља у фотељи. До мене, крај прозора, не допире. Ћутимо. Све што се имало рећи, речено је. Времена више ни за шта нема. Будућност не постоји. Ми смо мртви. Ако и преживимо, и кад прођу године поклоњеног живота, па и ако према неком великодушнијем будућем кантару будемо проглашени живима, мртваци ћемо бити. Не зато што нам је други живот дарован, него што ни први нисмо искористили. С улице се чује бат ногу и песма. Четири године чекала се песма, четири године бат ногу. Ни ова песма, ни ове ноге. Која и...

  Па има се, брате, и у кући шта видјети. Није да нема. Хвала Богу, (поново почне да се крсти, прекине се) хвала нашој влади и да не чује зло што се ја овако хвалим, да куцнем у дрво, има се свега. Ха, ха, нико ми у мом селу Обљају под Грмечом не би вјеровао: у Пепе Бандића два нова, новцата кревета ко два брата близанца. Правила их буржуазија за себе, па западе мене да ја своју старку (показује на тур) метнем у госпоство. Вала, кад би ми било до неке силе и бијеса, могао бих ја да се стрпам у један а ова моја ждријебица у други па да се ширим ко какав гроф. ... Јесте, имам свега и свачега: добре душеке и покриваче, два стола, столица, двије фотеље, књижетина, ормари, гвозден шпорет, имам сјекиру... Ево имам и двоје слике. Погледајдер, на овој насликани другови ловци, како на друговима коњима... (прекине се, увиди да је погрешио) на обичним коњима ловци угледни – они одозго више нас – јашу и гоне дивљег вепра, гледај Бог те твој. А на овој усликана нека другарска к...