НИМБУСОВ ПОДРУМ

Пада из крајности у крајност, што су неки празноглавићи за генијалност прогласили. У ствари он је дегенерик у потпуном смислу речи. Његов цигански зао дух, његова волиња лобања, гњецаво лице и нескладни телесни склоп, све то одаје да у њему бесни ђаволска ћуд. Он је душевно болестан и стално неурачунљив. Његове приче и беседе су без логике, чак без репа и ушију, у њима се здрав разум не може распознати. Све је загонетно, конфузно и грубо. Да, грубост је код њега обожавана, што свака његова реч то може посведочити. Што је ниско, одвратно, гадно, без форме и духа, њему је лепо и велико. Цео духовни живот хоће он блатом да окаља. Једном речју он је политички дијаболичар. Смрад, трулеж и све што је с трулежи у вези њему је свето. У ствари такав је он. Као дегенерик још је мегаломан. Уобразио је да су његове бесмислице велике мисли, његови бесмислени подухвати од историјског значаја. Држи, да се цео свет само око његове личности окреће и да је њему суђено да буде не само наш, него и светски...

    Модерни академски "антифашисти" нису елита, нису авангарда, они су куртони на погрешном месту. Историчар Хрвоје Класић : "Млади се не интересују за Сутјеску и Неретву". Професор Филозофског факултета Јово Бакић : ове године први пут десило да у Студентски парламент са смера социологије уђу десничари, јер је то раније било "резервисано за оне са одељења за историју", а слично се дешава и међу свим младима, јер је на делу "вишедеценијско понирање политичког спектра удесно". Активисткиња Аида Ћоровић : деца од 16-17 година чувају у центру Београда мурал са ликом хашког осуђеника Ратка Младића. То је сада њихова Сутјеска, њихова Неретва. У КОМЕНТАРИМА: Ђорђе Ивковић "Млади се не интересују за неретву и Сутјеску"? За шта да се интересују? За тоталне историјске фалсификате? Нису сви дебили у какве би многи волели да обликују нове генерације. Па ипак, свакодневно и бесомучно смо запљуснути са хиљаду партизанских филмова који су...

  АРХИВА Бр. 21. 26-10-12 Скоро да су искренији лажни еуропејци, заправо усташе и мађарони у изградњи. Ми смо непријатељи, и тако треба да буде. Зато, не мари кад ме називају „патриЈотом“, „клерофашистом“ и слично. Да ме нешто похвале, запитао бих се где сам погрешио. Мучније је са лажним патриотама. И за њих сам „патриЈота“ и „клерофашиста“, али то сматрају из наводно супротног рова. Веле да то раде зато што су праве патриоте, а ја издајник. Људи су такви кави јесу. Једини мој „грех“ је што сам обома препознао мимикрију. И, сваког дана, догађаји ми дају за право. Ево врлих „патриота“, ових дана се бацили на обележавање Кумановске битке и ослобађања Старе Србије у Првом Балканском рату. Али, да нам они све објасне како је шта и зашто било. Не сме ни случајно да прође нека интерпретација несагласна са њиховом, удбашком, причом. Некако се, на муку, сетисмо тих херојских дана од пре равно сто година. А ја бих подсетио, у помен неумрлих ...

Честерег, време садашње: Поп освештава камен, партизански споменик, и петокраку Све чешће се сукобљавају идеје о националном помирењу. Постоје две "школе помирења". Једна јака струја се залаже да се идеолошки и морални сукоби у Срба превазиђу тако да се ништа не промени. Њени експоненти су претежно из милошевићевско-удбашког асортимана и СПЦ, уз понеког слободног националног интелектуалца неидентификоване позадине. Понекад се може наћи и у неспретним или непромишљеним изјавама левичарских политичара*. Пасија помирења по Девићу Као шлагворт можемо предочити неколико идеја  Немање Девића **, протежираног историчара нове генерације, изнетих у чланку  "О националном помирењу" .  - Дан помирења требало би да у једној озбиљној држави, која разматра стратешке правце свог деловања и усмерена је према будућности, сабере све Немањине и Савине духовне синове, да извида и ране које су настале у 19. и 20. веку; у том случају требало би институционално радити на тражењу заједничк...