НИМБУСОВ ПОДРУМ

ДРЖАЧ ДРЖАВЕ Тајанствени предмет Млађи читаоци не би знали чему је служио приказани тајанствени предмет. То је, наравно, обичан држач за новине , обавезан реквизит у свим кафанама док су Срби имали државу. У то давно време, када су Срби имали државу, кафане су носиле лепа и једноставна имена исписана ћирилицом и на српском језику. Служила се добра и обилата храна у округлим белим тањирима. Кафеџији није падало на памет да вређа госта постављајући му чудну и оскудну храну на четвртастој  виназ-плочи за купатило. После свих иновација туристи када дођу код нас одушеве се ћевапчићима. Само наша омладина, полу-подивљала од навале страних речи и брзе хране, не разуме зашто су обични ћевапчићи и сличне ствари тако добре. Те, старе кафане, беху места где се формирало јавно мњење или дискурс, како се данас воли рећи. Не само у градовима, већ и по селима. Зато је важан био држач за новине. Најпре зато што је доста људи читало новине, па да се не згужвају. И друго,

ШТА НАС ЧЕКА У 2016. ГОДИНИ Без сумње, Александар Вучић није ишао први пут с оцем на јутрење. Није у опште ишао на јутрења. Види се. Ако је у цркву ушао, беше то из политичке нужде. Објаснићемо, само најпре мала дигресија. Живимо у златном добу срања. СРАЊЕ, као што је филозоф Harry Frankfurt написао у својој књизи из 2005. “О срању” , није исто што и лаж. У случају лажи, лажов зна да оно што говори није истина. У случају срања, сератора једноставно није брига је ли оно што говори истинито. "У недавној проведеној студији, тим истраживача под водством др. Gordona Pennycooka са свеучилишта Waterloo, позабавио се посебним, али уобичајеним обликом срања – псеудо-дубокоумним срањем или “наоко импресивним опажањима која су представљена као истинита и значајна, али заправо су испразна”. Псеудо-дубокоумна срања налазимо на сваком кораку, а посебно у расправама које нису утемељене на рационалном расуђивању." Да скратимо, што су људи/народ глупљи, боље прихватају срањ