НИМБУСОВ ПОДРУМ

У току је Светско првенство на америчком континенту. Овај спектакл, због кога се десетине милиона жена бесно трће испред телевизора и постављају отворено глупа питања мужу на каучу, доживео је тоталну доларску ентропију. Принудна хидратација фудбалера по четвртинама утакмице, е да би се пустиле конзумерне рекламе за модерне кметове је, по мом мњењу и мишљењу неколико милиона гледалаца на трибинама, силовање фудбала у здрав мозак. Срозавање фудбала на ниво обичног америчког медиокритета зараслог у фотељу. Не би међутим фудбал био то што јесте да није управо филозофска супротност од глупавог америчког штапомлата олити бејзбола (за који су неки поносни српски патриоти тврдили да га је у Америку донео Михајло Пупин са идворских пашњака, а та игра чобанчића се звала „Шоре“ и играла се „палијом“ или „бечијом“ и „лоптом на бегање“. Срећом није. Сами су се досетили.) Фудбал се од свих других спортова разликовао по томе што је био природан. Судија са сатом и пиштаљком, помоћни са заставицом ...

  Док трају борбе фудбалских титана Архива Бр. 34.  Први пут објављено:   12. јули 2014. Српски културни клуб У току су завршне утакмице Светског првенства у фудбалу у Бразилу. Уз помоћ моћних напредних технологија репортер нас у „реалном времену“ обавештава да је већ трећи пут Аргентинац Ди Марија истрчао своју деоницу у акцији брзином од скоро 32 километара на час. Да бисте разумели, ни Усаин Болт, у копачкама и на трави, везан за реаговање на промену ситуације коју интелектом мора да схвати и антиципира њен развој, а не реакцијом на глупи пуцањ ћорком из пиштоља, не би могао да постигне толику брзину. Није ово „најстрашније“ што се проблематике брзине у фудбалу тиче. Неки фудбалери могу у идеалним условима да развију брзину преко 35 км на сат [1]. Реалност је да у Србији данас нема атлетичара-спринтера који на тартану у шпринтерицама може приближно ономе што могу најбољи фудбалери света у копачкама по трави. Да би се одбранило ригидно схватање фудбала у нас, ...

Pro memoria: Шест хиљада људи изгубило је животе на градилиштима арена за Светско фудбалско првенство у Катару. Шест хиљада мученика је жртвовано на олтару Бога Луденса. Игре могу да почну! Радуј се господо лепа! ____________________________________________________________________________________   Раздрагани Хрвати славе победу Хрватске репрезентације Све што се догађало на СП у Катару праћено је политичко-емотивним изливима. То затрпавање спорта у главном негативним емоцијама и пакошћу потиснуло је у спорт сасвим други план. Ако је нешто могло да се извуче као наук из развоја такмичарске ситуације, онда је то сазнање да је национализам - потпуна посвећеност појединца нацији и монолитност нације - један од кључних фактора успеха. У Србији је међутим све постављено наглавачке. Или се показује лажни патриотизам режимлија или нескривени аутошовинизам недовршених Хрвата овдашњих. СЕФЕРЈОТИЗАМ Југонасталгичари и еурофанатици су коначно могли да одахну. Поново је отворен простор за парт...