НИМБУСОВ ПОДРУМ

  Прогони Ни ова песма, ни ове ноге Петнаест година имам. Задушнице су, 20. октобар 1944.године. Датум који ће у историју народа ући као дан ослобођења Београда, а у моју биографију као једно од најтужнијих искустава. Дуга окупацијска ноћ завршена је, али у овој соби, успоменама освећеној крипти мог детињства, још је полумрак. Прозори су затворени, завесе спуштене, бронзана хетера из голе руке не расипа светлост. Струје нема. Кадаверичан сјај карбидне лампе додирује лице пријатеља у фотељи. До мене, крај прозора, не допире. Ћутимо. Све што се имало рећи, речено је. Времена више ни за шта нема. Будућност не постоји. Ми смо мртви. Ако и преживимо, и кад прођу године поклоњеног живота, па и ако према неком великодушнијем будућем кантару будемо проглашени живима, мртваци ћемо бити. Не зато што нам је други живот дарован, него што ни први нисмо искористили. С улице се чује бат ногу и песма. Четири године чекала се песма, четири године бат ногу. Ни ова песма, ни ове ноге. Која и...

Ђорђе Андрејевић Кун: "За мир, хлеб и слободу" - Убиство студента Мирка Срзентића испред Правног факултета у Београду, 1. фебруара 1935. године. Извор: Википедија Студентски активизам  Сходно почетној доктрини бољшевика о преузимању власти у крви, и студенти су врло брзо почели са организовањем провокативних и насилних акција, што је изазвало реакцију десничарске и патриотске омладине.  До првог сукоба десничарских студената и чланова Клуба студената марксиста долази 24. децембра 1922. када су припадници ОРЈУНА и СРНАО напали скупштину студената  припадника опозиционих, републиканских партија. Припадници ове две организације  растурили су ову скупштину, отели и запалили црвену заставу. До нових интензивнијих сукоба левичарских студената и њихових колега патриотског опредељења долази  приликом обезбеђивања четвородневног студентског штрајка (5-9. децембар 1924).  Десничарски студенти физички спречавају ширење штрајка, организују агитацију међу н...