Постови

Приказују се постови са ознаком родитељи

О ГЕНЕРАЦИЈИ ЊИХОВИХ РОДИТЕЉА

Слика
Читава та генерација, мојих родитеља и њихових пријатеља, остала ми је у сећању по својој ароганцији и свом цинизму. То су били људи средње класе, који су радили за плату послове за које су били мање-више квалификовани, били су то типични малограђани, провинцијалци, са страсном мржњом према култури, добро описаној још код Чехова. Да их је неко питао, каква је култура коју су представљали, чиме се то поносе, на чему се заснива њихова изузетност, они не би знали да одговоре, тачније, одговорили би загонетним смешкањем, ћутањем, својим цинизмом који сам већ поменуо. Ја мислим да је њихов цинизам био еманација немоћи, у првом реду мисаоне, њихове недовољности, управо недостатка духа. С малим изузецима, никад нисам видео да они нешто озбиљно читају. Да си их питао, зашто, рекли би, нестрпљиво, да немају времена, не стижу и тако даље, али код куће они никада ништа нису радили; додатне послове нису имали, није то онда било у моди; хоби је међу њима био редак, нису ишли на пецање, као мој деда

АРМИЈА ДЕСПЕРАДОСА

Слика
ФК ТСЦ Бачка Топола : ФК Армија =3:4 (Сви снимци преузети са Инстаграм налога ФК Армија ) То сазрела младост неког циља тражи: Хтела би из душе, из срца, из груди, чак и бол би хтела: кад је бол раздражи, да се троши, крши, и бесни и луди. Младост – Милутин Бојић Писали смо  до сада често и, по свакој заслузи, критично о нашем фудбалу*. Ово је белешка о изузетку. Бунтовном изузетку, ако хоћете. ФК АРМИЈА је кадетска школа фудбала из Новог Сада. Ове године постали су прваци града у такмичењу обе кадетске узрасне категорије. Чланак, новосадски "Дневник" Играју дисциплиновано, отресито, зрело за свој узраст. Имају победнички менталитет. Лепо је све то, рећи ће се, али шта је ту тако необично и изузетно? ФК Армија нема своју адресу. Нема стан. Мењали су често тренажни простор. Вежбали су на напуштеном и безименом игралишту, без најосновнијих услова, без крова над главом. Гостовали су кад су требали да буду домаћини. Живом вољом су истрајавали у неравноправном такмичењу. Многи др

ФУДБАЛ КАО ОГЛЕДАЛО РОДИТЕЉА

Слика
ФУДБАЛ КАО ОГЛЕДАЛО РОДИТЕЉА 1. УВОД Протеклих дана учмалу српску јавност узбуркало је убиство Александра Станковића званог Сале Мутави, припадника Партизанове групе навијача Јаничари. По неким изворима био је вођа ове групе, по другима, био је у рангу „пуковника“. Оно што смо могли сазнати из добро обавештених кругова, или лично се уверавајући сопственим очима, може се сажети у следеће: - Да се Јаничари не зову случајно тако, јер су у питању бивши „навијачи“ других клубова. Тако је до широке јавности допрло сазнање да је српски спорт изузетан по томе што не само у политици већ и у спорту постоје „прелетачи“, што је пракса непојмљива у нормалним земљама. Не само то, већ су се Јаничари наметнули као доминантна групација и то не само тако што су на Јужну трибину ушли као добро увежбана група пит-бул теријера, већ и зато што су руководству Партизана служили као обезбеђење. Партизанове челнике, где је узгредно питање зашто им у опште треба обезбеђење, чувају „навијачи“

МЕНТАЛНО СИЛОВАЊЕ ДЕЦЕ

Слика
МЕНТАЛНО СИЛОВАЊЕ ДЕЦЕ БРАВО: Награђен ПРВИ СРПСКИ ГЕЈ ПОЛИЦАЈАЦ Коментар из новембра 2011. године. Увек се наново актуелизује у све дубљој српској клоаки. Лажу да је хомосексуализам лични сексуални избор појединца, а не психо-социјална извитопереност. Лажу да педери никог не угрожавају, већ да су они/оне угрожена врста. Грешни су родитељи кад и ако уче своју децу да "буду толерантни" према особама "другачије полне оријентације". Деца су чиста и невина бића, које треба учити, личним примером понајвише, да буду часни и поштени људи. Грех је привикавати децу да трпе изопаченост, бесрамље, духовну наказу, према којима осећају исконско гађење и одбојност... Некима ће се можда учинити "духовитом". Међутим... Није ли ова нага животиња, само номинално припадник људске расе, ментални силоватељ детета? Његова екстремна агресија је ту подразумевајућа. Али, није ли родитељ детета - први саучесник овом умоболнику у малтретирању и квар

БИЧЕ СРЕЏЕНО

Слика
БИЧЕ СРЕЏЕНО Дошла једна медицинска сестра на посао у полу-прединфарктном стању. Више посла имали доктори и колегинице да њу стабилизују, него око пацијената. Шта се догодило? Мучена медицинска сестра има сина у првом разреду средње школе. Елем, разредни старешина сазвао заједнички родитељски састанак са ђацима и њиховим родитељима да виде шта им је чинити. Депримирани просветни радник је саопштио уопштену оцену да су деца немогућа, са доласком пролећа хоће просто из коже да искоче, а иде крај школске године. Затим је у гробној тишини почео редом јавно да саопштава ученичка постигнућа. Дошао ред и на сина поменуте мед. сестре. Тако је сазнала читав низ новости о свом јединцу. Да јој дете има неких седам прилично стабилних кечева, да је по броју неоправданих изостанака одавно заслужио да оде на трансфер-листу, да професорима контрира ради истицања и још пуно занимљивих детаља. Жена је блокирала од шока. Вели, размишљала је да ли да "дебила кога је родила" р