НИМБУСОВ ПОДРУМ

ЧЛАНСКА КАРТА 003 ИЛИ: О ТРАНЗИЦИОНОЈ НОСТАЛГИЧНОСТИ [Први пут објављено на ФСП 2011] Не можеш против времена. Интернет је ливада по којој пасемо. Биркамо, али пасемо. Блогови у том И нтеренет-свету требају, ваљда, представљати дела „електронске елите“. „Нови Свет“ наше цивилизације. Наравно, брзо и лако, по прастаром рецепту сирће-вода-винобран, па - трпај-поврће, добили смо праву „лит е ратуралну“ туршију у којој, елем, поврће дуже траје али по укусу ни принети није оном свежем. Најчешће, банални фалсификат стварног живота. Опет, ту се нађе и доста кориснога. Није баш све за зимско преживљавање. Да парафразирам мисао једног славног писца „да су лоши романи најближи истини о људима и друштву“. Сасвим је исто и са блоговима. Зато себе не издвајам из дефиниције. „Ствар“ се закомпликује кад препознате неког од оних особитих, одвећ самоуверених стваралаца блогерске имагинације, па читајући њихове саставе онај кисели укус туршије пређе у кисело- грку варијанту, ...