Постови

Приказују се постови са ознаком деца

АПАРТХЕЈД НАД ДЕЦОМ

Слика
Архива бр25. 03-02-12 Гледам пре неки дан „Београдску хронику“, тако нешто. Прилог о „предузимљивим“ службеницима општине Раковица. У општинском дворишту беше неки запуштен простор, па рекоше себи „Хеј, што не бисмо овде парк направили?!“ . И кренуше ударнички да крче парлог. У пола рада спонтано им сину идеја „Хеј, зар не би било добро овде забавиште изградити?!“ Што рекоше, то и учинише. На до јуче бескорисном простору никло је супер-модерно забавиште. Уприличише и помпезно отварање објекта. И, питате се шта ту није у реду. Не, није и не може бити у реду... Јер они су забавиште направили за своју децу . Установа је намењена деци општинских службеника. Објекат направљен на државној земљи, државним парама. И ко ће да плаћа запослене у забавишту? Ето, таква је данашња Србија – неком мајка, неком зла маћеха. Србија је тако мала земља, са тако екстремно израженом, суровом, сегрегацијом. Ми смо друштво брутално уређено у касте. Унутарсрпски апартхејд најбездушније се сп

О АУТОХТОНИМ СИРИЖАНИМА

Слика
Сириг, у златно доба... Понекад, тако, прошетам по мраку селом. Не украдем кокошку, како беше обичај. Кокошки скоро да нема у селу. Не украдем шунку са тавана комшији или стрицу. Последња таква похара забележена је пре више од две деценије, само се старији сећају те афере. А и шунки слабо има, сем у продавници. Не украдем краву. Последња крава украдена је пре десет година. Нема више ни крава у селу. Не крадем ни 'куруз, како мени комше ономад оплевише два јутра, са гуштом, колико сам у сазнању... Да, да... село се без сумње мења. Није то више оно пасторално, помало успорено слатко село, са игранкама суботом у Дому, које помно надзиру чупачи солунашких бркова. Село је сасма рурбанизовано приградско насиље. У осталом, моја шетња је виртуелна, електронска. Високо-технолошки-шпијунска, такорекућ. Остао ми међутим стари адет да крадуцнем ту и тамо по нешто. Не крадем ја помного, заиста само крадуцкам комшијску интелектуалну својину. За личну употребу. Немојте о овој ствари никоме причат

ЧЕКАЈУЋИ АДВОКАТА

Слика
ПРВИ ПУТ ОБЈАВЉЕНО: 26. јула 2014. Управо окончано Светско првенство у фудбалу показало је све врлине фудбала као спорта ( како један мој млади другар написа „Фудбал је моћна игра!“), али и сву поквареност и преварност, чим се одмакнемо од онога што је игра у домене тзв. „организације“. А где смо ми у тим причама? Ми смо тамо где се деца продају јер све друго је проћердано. Државну А репрезентацију не знате ко саставља. Доста Толе Караџић, мало више менаџер Рамадани, селектор најмање. Тако се и окупљају, ко је у шеми и ко хоће; а многи и неће. Велика Црвена Звезда, некад шампион Европе и Света, доживљава судбину лудог старца. Наши најбољи клубови на почецима предтакмичења за европске лиге служе за истресање фрустрација трећеразредним клубовима, за које без Гугл-сателитског претраживача не би знали одакле су. Ко ће играти у нашој „супер-лиги“ (да горког назива!) још није сигурно. Али се зна да су у већини тих „суперлигаша“ „теткице“ очајне јер им недостаје средстава за прање опреме и од

ПРАВДА ЗА ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ

Слика
ПРАВДА ЗА ОСИРОМАШЕНИ УРАНИЈУМ Јуче се огласила "Kомисија за истрагу последица НАТО бомбардовања" са очекиваним али ипак страхотним резултатима. Грађанска гласила игнорисала су извештај Комисије. За њих је безначајан. Али, већ данас, огласили су се коментарима. Прва је иступила Светлана Лукић, легендарна истраживачка новинарка и глодур "Пешчаника", аналитичким текстом "Уранијум и Кравице" . Лукићева почиње писанију иронично и омаловажавајуће: "Нема медија који није пренео резултате „истраживања“ Kомисије за истрагу последица НАТО бомбардовања које је јуче представио њен председник, Дарко Лакетић. „Деца рођена између 1999. и 2015. била су изложена токсичном фактору који је утицао да буду подложна малигним болестима“, рекао је председник комисије, иначе шеф прокупачког одбора СНС-а и дугогодишњи посланик те странке. " Поменули смо да и те како има медија чији су уредници бацили извештај у корпу за смеће јер се не тиче њихове деце. Б

ФЕМИНИЗАМ - ПОДВАЛА ДЕБИЛИМА

Слика
ФЕМИНИЗАМ - ПОДВАЛА ДЕБИЛИМА Блог настао уз велику помоћ мог ФБ пријатеља Душка Калуђеровића Шлагворт за размишљање да нам је психијатар-терапеут Зоран Миливојевић, који се годинама бори за здрав разум. Овај пут је гурнуо балван у око овдашњим феминисткињама и феминистима освртом "Мужевност као патологија" . Између осталог Миливојевић указује: " Издржљивост, физичка снага, атлетска грађа, храброст и преузимање ризика, емоционална суздржаност, склоност узбуђењима, такмичарски дух, успех и постигнуће и агресивност постају негативне црте личности, подложне психолошком третману . Kада приметите да је нека жена женствена да ли то сматрате позитивном или негативном особином њене личности? Да ли тако гледате и на мужевне мушкарце? Иако се женственост и мужевност у многим културама сматрају за позитивне особине личности, амерички психолози не мисле тако: мужевност су прогласили за патологију." На запрепашћење, ову тешку будалаштину о "мужевност

ШТА СА ДЕЦОМ?

Слика
ШТА СА ДЕЦОМ? Први пут објављено год. 2016. Српски културни клуб   Притиснути великим и тешким државним питањима, некако смо заборавили на децу. Изродили смо кћери и синове, истина много мање него што демографски стручњаци саветују. Демографи нас уче да је за народно здравље нужно да свака породица има троје деце. Они то зову „генофонд“. Ми смо се, каже статистика, одлучили да правимо једно и по дете. Тако се сваке године смањујемо бројчано за једну паланку. Села се одавно празне, па се жилави паланачки дух Р. Константиновића насељава у неколке градове, велеград Биоград особито, у које се преостало становништво бујицом соргало, мутирајући у једнако паланачки дух, само што сада носи лепши наслов „урбани дух“. Али, децу смо родили колико-толико, љуљали смо их јер је ваљало, шта сад даље с њима, не умемо да одговоримо. Пошто не знамо па смо рефлексно тај мучни проблем ћушнули на споредни колосек, покондирена паланка је заврнула рукаве да нам децу преобликује у дебиле.