НИМБУСОВ ПОДРУМ

    АРХИВА Бр. 20. 03-01-12   Најмодернија парадигма модерне Србије је „културни образац“. Под силином незадрживог налета светског модерног времена, српску културну каљугу је запљуснуо „нови културни образац“. Овдашњи власници тог неухватљивог феномена сабрани су у бункерима које називају  „Оазама нормалности“. Ово ће рећи да који се за вакта није в Сербије докопао наречених оаза има духовно скапати страшно патећи у срБској патиЈотској пустолини. Истина, наши нови културни образовци су докрајчени Срби, али недовршени Хрвати. Док су стигли да искоче из Титиних пиуњерских марама у културни модел мултикултуралности Уједињене Европе, кад сапунски балон поче да пуца. Немци први рекоше: Нема више мултикултурне Немачке! Ко неће да буде Немац, или да напорно ради да постане Немац, м`рш у Ковиљачу. За њима Французи. Енглези, у свом маниру не рекоше, само урадише. Успут, залисци лепо зачешљаних пиуњерских косицa и локне наших ново-културних образоваца за школске приредбе, се оп

ДЕЧАЦИ С ПЛАВОГ МОСТА (+18) Политика је курва. Ерго: Какве су ти курве, таква ти је држава. О случају Андреја Фајгеља већ је све рекао и ко је овце погубио, те окаснио кући да се укључи на Интернет. Дакле, друго нешто би да рекнемо. Изгледа да део политичко-аналитичког еснафа полако скреће са пута друга Премијера, или биће први почеше да напуштају режимску галију. Како год, Драгомир Анђелковић је направио паралелу између А. Фајгеља и Пере Луковића и сасвим разумно поставио питање тзв „двоструких стандарда“ у понашању наше власти: Док патриоте режим хапси, квислинг е нештедимице обасипа „грантовима“, илити парама. Том приликом Анђелковић је помен у о „да Србијом шпарта 500 квислинга“, што је грдна грешка, јер број тих шпартајућих квислинга бар сто пута већи, односно превазилази 50.000 плаћених издајника. Али о томе другом приликом. Овај пут, само мало п озабавићемо се утуком Пере Луковића са наднасловом „Мало писмо Драгомиру Анђелковићу, аналитичару