Постови

Приказују се постови за април, 2019

ШТА НАС ЈЕ ЈОШ УЧИО РАША ПОПОВ

Слика
ШТА НАС ЈЕ ЈОШ УЧИО РАША ПОПОВ Теме о којима правимо белешке нису повезане. Вероватно није ни сасвим прилично да се стављају у блиски контекст. Оно што им је ипак заједничко је да су везане за нашег драгог Рашу Попова и да наводе на размишљање, ако нас не мрзи. *** Да ли знате шта славимо 1. маја? Некада је у Срба био обичај "Ђурђевдански уранак". Тога више нема. Заменило га је "првомајско пландовање", за које нас уче да је "раднички празник". Али, док у свету они који верују да је 1. мај дан када треба скренути пажњу на радничка права, па демонстрирају, не излазе у природу, на простору Екс - Ју и нешто шире, северно, људи се посвећују хедонизму. Апсурд? Није. Зато је ту био Раша Попов да укаже на свој специфичан начин о чему се ради. Раша Попов је потицао из старе, патријархалне лозе. Дух доброг, традиционалног домаћег васпитања је код њега био уочљив, мада је тај дух у нашим друштвеним приликама препоручљиво прикрива

КО ЈЕ У ОВА ВРЕМЕНА СРЕЋАН?

Слика
КО ЈЕ У ОВА ВРЕМЕНА СРЕЋАН? Мало ме оговарао један ФБ пријатељ. Ето среће, није ме оговарао у пуном капацитету. Вели исти тамо негде, да ми се много не анти-противи у епским Интернет-драмама олити свађама, јер види да сам несрећан. Да сам срећан дакле, нахебо би ми се кеве да би ми се живот скроз смрк'о. Тако ме мој 25% лицемерни пријатељ инспирисао да размислим о дихотомији срећа/не-срећа. Наравно, кад Интернет мислиоци у које још мало спадам почну о нечему да размишљају, одмах се лате Гугла. Када сам видео шта све има, тргао сам на мах две љуте да разбијем страх. Толико несрећних медиокритета, о драги Боже! Јесте, Интернет је затрпан кичерајским, глупим, бесмисленим, недуховитим "мислима о срећи". Чак и "Вукајлија". Зашто је тако? Зато што мисли о срећи пишу ситни људи погубљени у кучини сопствене несреће. Срећни људи немају потребе, ни жеље ни времена, да думају о срећи и, таман посла, несрећи. "Док се јебе, не мисли се!" - записао ј

АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА

Слика
АНТИ-ТИТОГРАФИЈА (3) ДЕСЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СТАРЛЕТА Тема је само привидно неозбиљна. Ако се зађе у механизме Титовог квази-револуционарног покрета, уочиће се снажан утицај "ослобођеног женског фактора" на нашу страдију. Чланови Партије и скојевци промовисали су сексуалну револуцију много пре Америке. Средином тридесетих година прошлог века на партијским састанцима било узбудљивије него на најбољим журкама. Комунисти, као људи посебног кова и авангардисти, почели су да заговарају и примењују слободну љубав. Победила је идеја, да би пробрани људи који премећу свет, требало да одржавају редовну сексуалну хигијену. Млади комунисти, поготову на Универзитету, залагали су се за друштво у којем неће бити експлоатације радника али и за живот без лажног морала , а то се, нормално, нарочито односило на слободну љубав. Зато, немојте да се чудите што у модерним ријалити програмима тако често чујете да се они "боре против лажног морала" и це

БОРА ЈЕ МРТАВ, ЖИВЕЛА ЧОРБА!

Слика
БОРА ЈЕ МРТАВ, ЖИВЕЛА ЧОРБА! Био давних деведесетих неки, већ не знам који по реду протест против Милошевићеве диктатуре. Разумни грађани се разишли, остали упорни само надрндани средњошколци и неколико нас старијих фанатика без званичне дијагнозе, ушанчени око Теразијске чесме. Ми старији смо у овоме били статистичка грешка, те се не рачунамо. Дође Бора Чорба и храбри децу. Они траже да пева. Не могу вели, морам да идем, имам концерт (у Војки, беше ли). Али, обећао, чим заврши, вратиће се. Деца мислила да их је испалио. Кад, пола три ујутро, ето Боре. Јес' мало наџиксан, али одржао обећање. Одржао концерт "а капела" за бунтовну српску децу. Такав је био Бора. Ако је икада важила крилатица "песма нас је одржала, њојзи хвала" , онда та крилатица вреди за време када су бунтовничке песме Рибље Чорбе чувале српски дух отпора. Данас горе "друштвене мреже" од запаљивих и заједљивих коментара на рачун Бориног наступа на јучерашњем Вучићево

ПОСЛЕДЊА ИГРА ЛУДАКА

Слика
ПОСЛЕДЊА ИГРА ЛУДАКА 19. април 2019. Гледам аутобусе који бучно јуре ка Београду. Од силине, више ни бела линија се не важи. У аутобусима озарена маса. Да, они су озарени, усхићени. Маните паре и сендвиче, то се ми тешимо да нам народ није баш толико упропашћен, они иду зато што воле тако. Да се Тито од некуд појави, тек би видели лудницу. Кад нема Тита, добар је и Вучић. Тупави и одвратни полусвет. Гадим се тог аустроугарског стрва који је Вучићев темељ власти и, који се као смрадна осока, шири Београдом. Ови су гори од педера, луђи од кореомана (лудака који плешу до смрти). Иду Престоним градом уз трубаче, песму, барјактаре, војводе и "викаре". Деру се, бекеље. Весеље једно изгледа, док, подмукли, сваки у џепу чврсто држи рђав ексер за сандук Србије. Набујао шљам и разврат и пороци,   Подигао се трули задах пропадања,   Умрли су сви хероји и пророци. Одбијам да сам исти са таквима, једнако као што не припадам међедима, хијенама или губавцима.

ТОПЛИ ЗЕЦ ЗА ПРАБАКУ ПРАСЕТА

Слика
ТОПЛИ ЗЕЦ ЗА ПРАБАКУ ПРАСЕТА Готово целокупно јавно мњење имало је симпатија према прилично неконвенционалном свештенику Ненаду Илићу. Ја спадам у мањину која има поприлично примедби на неке његове јавне наступе, нарочито везане за "пинковидну" каријеру сина Богдана Илића ака "Бака Прасе" (па је Богдан због тога у шали на ивици неукуса, тату назвао "Прабака Прасе"), која је усмерена на сасвим младу публику, на децу од десет година. Међутим, требало је само да о. Ненад Илић упути "писмо подршке" опозиционим демонстрантима на митингу 13. априла у Београду, које је прочитала његова супруга Анастасија, па да се на њега обруше до јуче индиферентни медији. Случило се да Оља Бећковић истовремено отпочне нови циклус свог "жутог" ток-шоу-а "Утисак недеље" и, хопала, ту смо! Две муве једним замахом млатаче. О. Ненаду Илићу се директно не замера што је стао на страну демонстраната, нити се баве садржајем писма, већ

ОРГАНИЗОВАНО ХУЛИГАНСТВО И ТЕМЕРИНСКИ ИНЦИДЕНТ

Слика
ОРГАНИЗОВАНО ХУЛИГАНСТВО И ТЕМЕРИНСКИ ИНЦИДЕНТ [ Напомена 1: Чланак је заправо објављен као коментар на "Форуму читалаца"  старог "Видовдана". Тема је била физички напад петнаесторице мађарских младића у униформама фашистичке "64 жупаније" на пет српских дечака у Темерину. Тај коментар је редакција "Видовдана" пребацила на главну страницу сајта као посебан чланак. Наглим обртом уређивачке политике уништени су сви дотад објављени чланци и угашен је Форум, како се не би мучили са цензуром мишљења читалаца о Александру Вучићу. Напомена 2: У опреми овог прилога велику тешкоћу представља што је много извора и вести из тог доба уклоњено, те су неке појединости замењене дугим, доступним, а понешто није могло успешно да се реши. Напомена 3: Само неколико дана након објаве овог чланка, у новом нападу мађарске фашистичке омладине сломљена је рука једно петнаестогодишњем Србину који је седео на клупи испред школе. О овом инциденту не могу се

ДА ЛИ ИМА ИСТИНЕ У ИЗЈАВИ СЕРГЕЈА ТРИФУНОВИЋА О МАЂАРИМА?

Слика
ДА ЛИ ИМА ИСТИНЕ У ИЗЈАВИ СЕРГЕЈА ТРИФУНОВИЋА О МАЂАРИМА? Лупио нешо несретни Сергеј Трифуновић на митингу опозиције, па сада лиже што је за собом оставио. Дакако, Вучићева позиција га ухватила ин флагранти, па се сад разбалавили да жутој опозицији ураде тач-даун. Елем: Трифуновић : Извињавам се Мађари, то је био лапсус "Председник Покрета слободних грађана Сергеј Трифуновић извинио се данас свим Мађарима због изјаве о насељавању Сиријаца и Мађара у Србију, на протесту „Један од пет милиона“ у Београду, и рекао да је то био лапсус." Ово је било довољно да се "преЦедник" Србије, Александар Вучић баци на колена пред Виктором Орбаном. Вучић се извинио Орбану за изјаве опозиције "Председник Србије Александар Вучић састао се вечерас са премијером Мађарске Виктором Орбаном, који је допутовао у Суботицу да би сутра присуствовао заједничкој седници влада двеју земаља, саопштено је из кабинета. Kако се наводи у саопштењу Вучић је захвалио

ОБРАЧУН КОД ОК ГУБЕРЕВЦА

Слика
ОБРАЧУН КОД ОК ГУБЕРЕВЦА (белешка сат пре почетка одлучујућег грађанског опозиционог скупа; у Београду, 13. априла Anno Domini 2019.) Шта ће се данас десити? Неће ништа. Коме је до гледања лудака, боље да иде у Губеревац. Сећам се "Видовданског сабора 1992." против Милошевића. Једна група којој сам и сам припадао, знојава и мусава дањивала је и ноћивала пред тада Савезном скупштином (како ствари стоје, вратиће јој назив). Друга, далеко бројнија протестантска група је дањивала на Ади Циганлији у купаћим костима, а када увече освежи, истуширани и намирисани ето их на попришту. Озонски слој над Београдом је пуцао од непроцењиве количине испарења њихових дезодоранса. Онда те намирисане кретене Весна Пешић позове да звецкају кључевима "у знак отпора диктатури" Слободана Милошевића. И, заста, звецкају, по 10-15 минута као ма'нити. Можда је допирало до Дедиња. Можда је Слобу и пробудило, на Мирину радост. Након таквог мирног грађанског про