НИМБУСОВ ПОДРУМ

ВЕЧИТИ ТИТОИДИ Извор: Мондо/Стефан Стојановић „Они нису имали снаге да остваре тај свет о коме су снивали и, нарочито, говорили, тражећи и од других да исти сан снивају и исто говоре. Али не само снаге, него они нису имали ни довољно јасну визију тога свог света, ни чврсте воље. Јер где је јасна визија онога што се хоће и воља да се то оствари, ту се снаге и средстава увек нађу. Лишени свега тога, они су – да би преварили друге и, што је главно, обманули сами себе – могли и умели једино да мрзе, прогоне и убијају оне који нису с њима делили мишљење о уређењу тога новог света и који нису хтели да учествују у његовом ‘остварењу’. Тако је тај ‘нови свет’, који сами нису могли да саграде а који нико други није желео, постао само фиктивни улог у једној крвавој и мрачној игри у којој су дубоке мржње и тешка и разноврсна страдања била једина стварност. То је било једино што су заиста успели да  остваре, и то за дуго времена, свуда и потпуно“. (Иво Андрић, Рукописна заоставштина. Навед

ТУТОРИЈАЛ: КАКО СЕ СТВАРА ДРЖАВА Спомен-камен из 1930. код хотела Каринтије  у Врби на Корушки у Аустрији: "Само довде стигла је српска коњица.." Уз оплакивање због стварања Југославије Налазимо се у данима оплакивања стогодишњице стварања Краљевине Југославије. Прича се да је настанак државе 1918., у којој су после много векова уједињени Срби и Српска православна црква, чиме је омогућен опстанак српског народа, праћен многим „контроверзама“. Те баснолике „контроверзе“ су деценијама производили писањем лажне историје рођени Аустроугари и њихови српски измећари, који су најпре уништили ту државу, па затим и наказну  државу коју су сами створили арчећи капитал Краљевине, да коначно уништавају и преостали део, који је постојао и 1804.. Упорним мантрањем фалсификоване историје, створена је слика Краљевина Југославија као архи- тираније и пропадајуће државе, док су нам под Титом „цветале руже и тикве“. Здраво за готово се прихвата да је „алави 'Лесандра“