НИМБУСОВ ПОДРУМ

ВЕЧИТИ ТИТОИДИ Извор: Мондо/Стефан Стојановић „Они нису имали снаге да остваре тај свет о коме су снивали и, нарочито, говорили, тражећи и од других да исти сан снивају и исто говоре. Али не само снаге, него они нису имали ни довољно јасну визију тога свог света, ни чврсте воље. Јер где је јасна визија онога што се хоће и воља да се то оствари, ту се снаге и средстава увек нађу. Лишени свега тога, они су – да би преварили друге и, што је главно, обманули сами себе – могли и умели једино да мрзе, прогоне и убијају оне који нису с њима делили мишљење о уређењу тога новог света и који нису хтели да учествују у његовом ‘остварењу’. Тако је тај ‘нови свет’, који сами нису могли да саграде а који нико други није желео, постао само фиктивни улог у једној крвавој и мрачној игри у којој су дубоке мржње и тешка и разноврсна страдања била једина стварност. То је било једино што су заиста успели да  остваре, и то за дуго времена, свуда и потпуно“. (Иво Андрић, Рукописна заоставштина. Навед

РИНГЕ РАЈА У АЛЕКОВОЈ РУПИ "Петрова рупа" - Голи оток Петрова рупа беше најгори, изоловани део логора Голи Оток. Kомад увезеног пакла у конц-логору за најтврдокорније "ибеовце". Или, како је описивао без казне покојни Јово Kапа, црногорски зеленашки фронтмен у Београду, "мало неусловнији део комплекса за кажњенике". Та нијанса условности доводила је до самоубистава, у недостатку једноставнијих решења, ударањем главом о камену ограду. Та дефиниција пакла сведена на атрибут "неусловнији", такође безусловно дефинише карактер титоиста, особито црногорских зеленаша маскираних у комунисте. Међутим, прича о Голом Отоку има главну мисао која јесте идеолошка "жица" геноцида над Србима. У конкретном случају владајући принцип "обраде" утамничених унутарпартијских противника се састојао у томе да су главни извршиоци мучења, илити стварања "нешто веће неусловности", били такође робијаши - најпре они који су најтеже поднос