Постови

Приказују се постови са ознаком пљачкашка приватизација

МАРТОВСКО РИПОВАЊЕ ЗА ДВОЈИЦОМ РЂАВИХ СРБА

Слика
МАРТОВСКО РИПОВАЊЕ ЗА ДВОЈИЦОМ РЂАВИХ СРБА Живимо у два тешка мартовска дана. Јуче изнова оплакивасмо Слоба који је неспорно убијен у Хагу. Убила га је дубока светска држава. Данас оплакујемо Зокија, који је такође неспорно убијен у Београду. У његовом случају не знамо ко је наручилац посла, па чак ни ко су извршиоци. Аутошовинстичка друга Србија је потрошла хрпетину грантова, хиљаде сати ТВ-програма и милионе метара рото-хартије да у најбољим традицијама теорије завера у народ ушприца мисао о "политичкој позадини убиства" која терети никога другог до Војислава Коштуницу за идеологију убиства. Не Чеду и Бебу, не трулежни Запад коме је Зоки у последњој агонији отказао послушност, него крив Воја. Чим аутошовинисти криве некога за нешто, тај сигурно није крив. Али, оптуживати Коштуницу за тајну ликвидацију је патолошки дрска будалаштина. У мом селу типични радикали са главама као наковањ и "социјалисти" са мало мањим главурдама али једнако ментално

ЗНАМО ШТА СТЕ РАДИЛИ СЕДМОГ ОКТОБРА

Слика
ЗНАМО ШТА СТЕ РАДИЛИ СЕДМОГ ОКТОБРА Највећа је неправда кад ко од зла дјела свог ј ош и корист какву има. Валтазар Б огишић Да се разумемо, „Шестог октобра“ се није могло десити ништа. Дан је био врло мамуран. Одмарало се. Веља Илић одржао говор у 10х, и као злогука птица опоменуо. Потом је са својим Шумадинцима отишао кући. Тај говор нигде нећете наћи, јер никоме није пријатан.   Шта се дакле догодило Седмог октобра 2000 .? Левичари осетили моменат. Било је критично да Србија поново постане српска, па су дејствовали са леђа, док су Срби рушили издајника Милошевића. По левичарима, све је дозвољено да се отме власт и стекне богатство, а „коме је до морала, нек иде у цркву“. И док су једни крв пљували не би ли спасли Србију од тираније Слободана Милошевића и ЈУЛ-овских криминалаца, ново-скојевци предвиђени Зораном Ђинђићем су заузимали банке и трезоре, заогрнути хиџабом Европске уније. Ђинђић се окружио себи сличнима . За те „експерте“ (бива млади, лепи и шк

ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1): ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА

Слика
ПЕТ СРПСКИХ ЏЕЛАТА (1) ЗОРАН ЂИНЂИЋ - КВИСЛИНГ ДЕЧИЈЕГ ЛИЦА „Коме је до морала, нека иде у цркву!“ Све је педантно цензурисано, па не знамо ко је Зорану тата. Штури и никад довољно сигурни подаци Википедије казују да је Зоран Ђинђић (Босански Шамац, 1. августа 1952 — Београд, 12. март 2003) био српски политичар и државник, филозоф и доктор филозофије, један од 13 интелектуалаца који су обновили рад предратне Демократске странке, дугогодишњи председник Демократске странке, градоначелник Београда (1997) и председник Владе Републике Србије (2001—2003). Kао мали, живео је са самохраном мајком Милом, која је радила као кућна помоћница на имању богатунске породице Изетбеговић. Иако рођени у истој кући, судбина их је послала на различите стране. Изетбеговићи су стигли из Београда у Босну, док је Ђинђић отишао из Босне у Београд. Алија се касније у Сарајеву борио за Босну, а Ђинђић у Београду против Србије. Ђинђиђ је папазјанија Лава Троцког, Стева Крајачића и Романа Абрамовица