НИМБУСОВ ПОДРУМ

МОЖЕ ЛИ МАЛА ДАРА ДА НАМ ОПЕРЕ ОБРАЗ? Фото:Луфтика.рс. Претежак задатак је стављен на нејака плећа једне девојчице. Филм "Дара из Јасеновца" Предрага Антонијевића, уз трапаву државну подршку, требао је свету да обзнани српска ратна страдања. Уместо шока, нелагоде и новоникле емпатије, из спољњег света смо запљуснути цинизмом, подсмехом и ниподаштавањем. Поништавање филма снимљеног по истинитим догађајима се своди на стереотипе о великосрпској пропаганди, антихрватству, антикатоличанству и "прању" сопствених злочина. Не хајући за питање како је уопште могуће снимити антихрватски и антикатолички филм о Јасеновцу, злонамерни и пакосни западни критичари су широким замахом гебелсовске пропагандне оштрице сасекли сваку помисао да ће слика српског страдања бити на достојанствен начин уважена. Ко је победио у филмском сукобу око балканског геноцида показала је номинација за Оскара - у ужи избор прошао је бошњачки филм "Кво Вадис, Аида?" за који и без гледања может

  ЗНА ЛИ УОПШТЕ АЦА-ПРОПАСТ КУД УДАРА? Вучић је од Трампа добио пенкало и кључ "од ничега". Од г. Гренела је добио декантер или можда болничку мензуру. Заузврат је покуњено потписао збркани споразум , који, и тако "неконвенционално" састављен, србији само најцрње зло доноси.   Онда су му рекли да може да иде*.   Сећамо ли се, ако се уопште вреди нечега и сећати, као се дрчни млади радикалски лав Аца-Србин, сав узрастао од тестостерона и адреналина, у бурној фази расног агросексуалца, заклињао да се нећемо покоравати Америци ! Не! - рекао је чешљу и огледалцету. Не! - рекао је џодисању на травњаку Беле куће.   После је читао Константиновића.   Затим је читао Вебера.   И, гле, проживео је невероватну контемплацију!   Сад може и да клечи и да чека пред затвореним вратима Беле куће. Кад му се каже може стрпљиво да стоји и "мало даље" . Научио се реду, сазрео и постао бољи човек. Схватио врлину покорности. Стижу нас последице Вучићеве клечеће вашингтонске дипло